Vlasnik Mog Srca

51. Deo

Ispijam jutarnju kafu dok preispitujem svoje odluke i svoj čitav život sada. Kada je sve postalo ovako umršeno i teško? A da kada sam njega upoznala.

"Razmišljaš o nečemu?"

Vidim Mattea koji dolazi do mene pa me poljubi u obraz.

"Ne baš. Kako si spavao?"

"Nikad bolje. Ima li kafe za mene?"

Klimnem glavom pa pokažem rukom ka kuhinji. Odlazi a ja ga posmatram i ponovo preispitujem svoju odluku. Znam da ne bih trebala a i da preispitujem sebe malo je kasno za to jer sam mu bukvalno utrčala u zagrljaj tražeći da me ne ostavlja. Dolazi sa šoljicom kafe u ruci i seda za sto. Gleda me dok se smeska a ja uzvratim bednim i neiskrenim osmehom.

"Sve okej?"

"Ne znam baš."

Iskreno odgovorim pa ponovo uzmem gutljaj kafe.

"Molim te mi reci. Ne želim više da postoje tajne izmedju nas."

Pogledam ga pa skupim hrabrosti da kažem oni sto mi se mota po glavi.

"Hoću sve da znam. Kako si smislio onaj bolestan trik da me uvučeš u krevet. Apsolutno sve od kada si me upoznao."

Gleda me nekako uvredjeno ali zna da ne može da išta kaže protiv mene sada.

"Još uvek si ljuta?"

"Ne samo želim da znam."

Klimne glavom u znak da razume pa udahne i kreće da priča istinu koje se najviše plašim.

"Samo želim da znaš da mi je prošlost mnogo grozna i da sam radio užasne stvari. Ali od tada sam se promenio,ti si me promenila.."

"Samo počni da pričaš."

Prekinem ga pa on uzdiše i kreće.

"Pre tebe sam bio kreten, veći nego što možeš da zamisliš. Uglavnom sam spavao sa dosta žena i bio sam nasilan prema njima."

Gledam ga u neverici. U ovaj deo njegovog života nisam ni zavirila. Stežem nervozno šolju u ruci nastavljajući da slušam o njegovom životu.

"I onda kada si poslala zahtev za saradnju tražio sam da otkriju ko si i tada sam samo želeo da te odvučem u krevet."

"O Bože.."

Izustim pa me on nervozno pogleda.

"I onda sam saznao sve o tvom životu,sve sam zapisao na papir smišljajući kako da te uvučem u krevet. Ali kada si odjednom okončala igru imao sam još veću želju za tobom.."

"Stani molim te."

Podižem ruku u znak da stane sto i uradi. Ne mogu da verujem šta upravo slušam. Mislila sam da ga poznajem.

"Jesi li i te žene uslovljavao kao i mene?"

"Ne one su to želele. Samo bi brzo prestale pošto sam bio nasilan."

"Tukao si ih?"

Odmahne glavom pa mi lakne.

"Da li neko zna za to? Osim mene naravno.."

"Samo Nino,i ti sada. Nisam nikada želeo da ti kažem pošto se više ne ponosim svojom prošlošću. Mislio sam da je to u redu jer je meni godilo."

Gledam ga bez reči jer ne znam šta bih rekla. Ali sama sam tražila da mi kaže.

"Samo želim da znaš da sam se promenio.."

"Znam,na neki način. Mislim meni si uradio groznu stvar isto kao i tim ženama."

"Tebe sam zavoleo."

"Jer si proveo više vremena sa mnom. Da si ostao sa nekom drugom i da je neka druga upoznala tvoju porodicu i da je preživela sve što sam i ja sa tobom bio bi zaljubljen u nju."

"Ne ne bih. Ti si posebna."

"Po čemu Matteo? Po tome što sam duže spavala sa tobom od ostalih devojaka?"

Samo me gleda a ja spustim pogled i naslonim glavu na svoje ruke.

"Zašto sada ovo radiš? Zar nismo sve rešili sinoć?"

"A šta smo tačno rešili osim potrebe za seksom? Samo smo spavali i misliš da je problem rešen?"

"Ne ali si mi utrčala u zagrljaj šta sam mogao drugo da pomislim osim da smo sve rešili."

Besno ustaje sa solice pa gurne šolju kafe koja se prosipa po stolu a šolja pada na pod i lomi se.

"Super."

Ironično kažem pa ustajem i odlazim u kuhinju po krpu da počistim.

"Žao mi je Saro."

Kaže iz kuhinje pa uzimam krpu i vraćam se nazad.

"Za šta? Za kafu ili za to što si sadista i sve mi to tek sada priznaješ kada imam dete na putu sa tobom?"

Dolazim do stola i krećem krpom da brišem prosutu kafu.

"Preteruješ."

"Ne. Ti ublažavaš Matteo."

Odlazim ponovo u kuhinju i cedim krpu pa se vraćam nazad do stola i nastavljam da brišem.

"Nisam trebao ni da ti kažem."

Ignorišem njegovo dobacivanje i ostavljam krpu u kuhinju pa se vraćam i krećem da skupljam staklo na podu.

"Sada ne razgovaramo?"

"Ne znam šta radimo iskreno."

"Ponašaš se nezrelo."

Prevrnem očima i pogledam u svoju ruku pa vidim krv,nisam ni primetila da sam se posekla.

"Stvarno si trapava."

Hvata me za ruku i pogleda u koju ranu.

"Moramo da ti to isperemo, imaš prvu pomoć u kući?"

"Imam i sama ću."

Krećem po ko zna koji put u kuhinju ali me on povuče za ruku nazad do njega.

"Ja ću ti očistiti ranu. Gde je prva pomoć."

Besno ga pogledam znajući da me neće ostaviti da sama to uradim.

"Skroz dole u fioci."

Pušta mi ruku i odlazi a ja sednem na stolicu pa odahnem. Osećanja su mi skroz pomešana. Ljuta sam i u isto vreme i povredjena. Matteo dolazi iz kuhinje i ostavlja prvu pomoć na sto pa otvara i uzima hidrogen.

"Jel te boli?"

"Malo pecka,nije ništa strašno."

Stavlja hidrogen na parče vate pa čučne ispred mene i briše mi iscurelu krv sa prsta. Gledam kako pažljivo sve radi dok mi drži ruku. Uzima jedan hazaplast i stavlja mi ga na prst.

"Gotovo."

Pogleda u mene pa ja skrenem pogled.

"Hvala."

Kratko kažem na šta se osmehne pa ga ponovo pogledam.

"Šta ti je tačno smešno?"

"Ništa."

Odgovori pa se ispravi i krene da skuplja ostatke stakla sa poda.

"Ne moraš to da radiš."

"Moram,posekla si se."

Prekrstim ruke gledajući ga kako odnosi krupne komade šolje u kantu...

Hello guyss 🤍 evo ga novi deo hope u like it💕😆. Glasajte i pišite utiske 💖. Have a nice day 🎀🥰