Vlasnik Mog Srca

63. Deo

"Slušao te je zar ne? Nije bio naporan?"

"Bože naravno da nije. Mislim nije bio naporan,i slušao je. Izgleda da uopšte nije na starijeg brata i to je dobro."

Nasmejem se svojoj rečenici, već mogu da ga zamislim kako prevrće očima.

"Ha,ha. Jako smešno."

Pogledam na trenutak u Luku koji gura svoji vozić napred nazad. Verovatno mu je sve već dosadilo da bude ovde.

"Idem sada,uskoro treba Gabriela da dodje po njega."

"Pa šta? Pričaj sa mnom,već mi nedostaješ."

Osmehnem sa na njegove reči,kao i uvek. Padam na njegovu slatkorečivost bez imalo stida.

"Možeš da izdržiš valjda do sutra."

"Zar nećeš večeras da dodješ? Mogu i ja kod tebe ako želiš."

Već sam spremna da mu dam odgovor ali me zvono na vratima zaustavi. Pomisliću da mi je kuća prokleta jer svaki put kada nešto radim oglasi mi se zvono na vratima.

"Stižem!"

Doviknem pa ustajem sa stolice i krećem ka vratima.

"Žvaću te kasnije,ustvari mogu i da uveče dodjem."

"U redu,vidimo se. Volim te."

"I ja tebe."

Prekidam vezu pa otvorim vrata i budem i više nego iznenađena.

"Loren?"

Podigne glavu pa joj primetim masnicu na oku i razmazanu šminku. Šta se njoj dogodilo? I zašto uopšte dolazi ovde u ovakvom stanju i kako zna moju adresu. Imam hiljadu pitanja ali trenutno očigledno nije vreme za odgovore.

"Jesi li okej?"

Pitam ne znajući šta drugo da kažem ili pitam. Želim da mi kaže da je bila greška što je došla i da ode. Ovde je Luka i ne želim da se baš prepadne.

"Delujem li tako?"

Ironično pita pa obriše rukom razmazanu maskaru ali uzaludno jer je samo još više razmazuje.

"Pitam gluposti. Došla si sa nekim posebnim razlogom?"

"Onako, može se reći. Želim da razgovaramo ako ti nije frka."

Nemam neku preteranu želju za razgovorom sa njom. Naročito nakon svega što znam o njoj. Doduše osudjujem ženu koja je bila u nekom baru sa tada mojim bivšim. Nije mi ništa naročito loše uradila. Osim nepotrebnog komentarisanja u firmi.

"Ako mora.."

Pomeram se u stranu i puštam je unutra. Već imam osećaj da će da bude dosadna i da će ovaj razgovor dugo trajati. Sedamo za sto u kuhinji dok Luka zbunjeno gleda u mene i Loren.

"Matteo nije ovde?"

Već imam glavobolju od ove žene,bezstidnica.

"Nije. Treba ti?"

"Ne,ne. Samo pitam."

Znam da ne bih trebala da budem ovako bezobrazna prema njoj ali me izludjuje. Ne mogu ni da se pravim da je podnosim.

"Nisam znala da imaš brata. Ili ti je to sin?"

Gleda u Lukinom pravcu pa bacim pogled na njega. Samo se igra sa vozovima dok povremeno gleda i u crtaće na tvu.

"To je zapravo Matteov brat. Samo ga čuvam."

Mali osmeh joj se raširi licem pa ponovo pogleda u njega.

"To je baš slatko. Taman da vidiš kako je sa decom. Ipak ćeš postati majka."

Ovaj razgovor ima sve manje i manje smisla. Mnogo se čudno ponaša i dolazi mi na vrata kao da smo drugarice a ne poznanice koje samo trebaju da rade zajedno.

"Loren ne želim da budem nepristojna,stvarno ne želim. Ali ne vidim bas kuda vodi ovaj besmisleni razgovor."

"Razumem. Malo sam skrenula sa teme. Želela sam da kažem da se konačno razvodim i selim tako da moram da otkažem celu saradnju. Naravno sve će uredno biti plaćeno. Hvala ti na izdvojenom vremenu,zaista."

Ustaje sa stolice i preko stola mi pruža ruku dok gledam u nju u čudu. Nisam ovo očekivala. Ali hvala Bogu pa se i ovo dogodilo.

"Izvini,malo sam se zbunila a i da se ne lažemo uplašila."

Lažno joj se osmehnem kako bih prikrila moju nervozu. Sada se osećam totalno glupo. Žena je došla da otkaže saradnju a ja sam se ponašala prema njoj kao da mi je pobila pola familije.

"Samo pazi na svog čoveka,nije baš veran. Čim si ga ostavila na sat vremena išao je po baru u kom smo bili i ispitivao je devojke okolo da spavaju sa njim. I mene je pitao."

Bledo je gledam dok imam čudan osećaj u stomaku i grudima. Laže,ne bi on to..

"Možda mi sada ne veruješ ali ove činjenice ti objašnjavaju to kako je bio uplašen kada me je video u tvojoj kancelariji."

Gledam je dok uzima tašnu sa stola i ponosno se smeška.

"Žao mi je Saro. Možda si se udubila nešto bezazleno za šta si mislila da je pravo. Mlada si, naučićes. Tako sam i ja. Ako mene pitaš najbolje je da se otkačiš od te budale i uzmeš svoje dete sa sobom pošto će on nestati čim se porodiš. Takvi su muškarci."

Pratim je pogledom dok ide ka vratima pa usput pomiluje Luku po glavi i uputi mi pogled preko ramena.

"Vidimo se Saro."

Izlazi iz kuće a ja samo sednem na stolicu. Šokirana sam,da li da verujem uopšte?

Hello guyss ❕ evo novog dela izvinite što nisam bila aktivna imala sam neke privatne obaveze. Ostavite utiske i glasajte.🥰💕