Vlasnik Mog Srca

48. Deo

"I danas je ponovo došao! Bio je tu a zna da ima zabranu prilaska!"

Nervozno govorim pa se bacim na kauč.

"Gospodjice Rose ako želite prijavićemo ovaj slučaj sudu."

"Ne."

Odgovaram ko iz topa.

"Šta onda želite?"

Pita zbunjeno, očigledno sam veoma komplikovana. Razumem.

"Želim da me se kloni ali ne želim da ga prijavim."

Čujem nestrpljivo izdah preko telefona na šta se namrštim.

"Gospodjice Rose nemam vremena za ove ludosti koje su veoma nezrele. Molim Vas dogovorite se prvo sami sa sobom šta želite pa me nazovite."

Prekida vezu a ja ostajem zatečena. Možda sam se ponela kao ludak, ili kao nezrela glupača. Želim da ga tužim i da mu uzmem sve pare ali ne dozvoljavam to sebi. Trebala bih da ga uništim ali ne mogu. Mrzim ga a u isto vreme ga volim. Pogledam u telefon i ulazim u blokirane brojeve telefona,tu je samo njegov broj. Izdahnem i odblokiram njegov broj pa kliknem opciju za poziv. Šta ja radim? Stvarno ću pomisliti da nisam normalna. Ne stignem da prekinem vezu jer se već javio. Okej Saro diši...

"Hej."

Jednostavno kaže nakon par trenutaka neprijatne tišine.

"Želela sam da ti kažem par stvari."

Kažem nepristojno jer ne znam šta drugo da kažem s'obzirom da sam ga zvala iz drugog razloga.

"Slušam."

Ughh mrzim ga. Hladan je prema meni ovako preko telefona a trebao bi da me moli za oproštaj.

"Ne možeš više da dolaziš. Ispoštuj to inače ću pozvati policiju i prijaviću te za uznemiravanje."

Podsmehne se na šta se namrštim pa besno izdahnem.

"Znam da nećeš."

Bezobrazno kaže pun samopouzdanja.

"Oh stvarno?"

"Aha."

"Već imaš zabranu prilaska ili trebam da te podsetim? Inače prekršio si je."

Ponosno kažem pa uzimam čašu vode i uzimam gurljaj.

"Nije me briga, platiću kaznu koliko god treba. Nećeš me sprečiti da te vidjam."

"Ne zanimaš me. Kada ćeš to shvatiti? Prestani da dolaziš inače ću zaista biti primorana da ti napravim problem."

Prekidam vezu i od nervozno bacam telefon koji odskače sa kauča i pada na pod. Super... Podižem ga sa poda i vidim pukotinu u ćošku ekrana. Ove svadje i nervoze mi ne donose ništa dobro. Sada ekran telefona a sutra nešto gore i veće.

...

Matteova perspektiva

Izlazim iz dvorišta svojim autom vozeći ka firmi. Pre nego što odem do firme prvo ću svratiti do Sare. Od ranog jutra ko poslusan pas idem kod nje a pre bih spavao do podneva i ne bih ni zbog koga ustajao ovako rano. Možda sam joj naporan ali nije to ništa kakav mogu da budem. Kršim zakon i zabranu prilaska koju je uradila za mene. Idalje ne mogu da verujem da je to stvarno uradila. Iskreno se nadam da neće pozvati policiju i da me neće tužiti. Skrećem levo pa osetim vibraciju telefona u mom džepu i vadim ga da pogledam ko je. Mama koja me zove na video poziv. Baš je uhvatila dobar tajming.

"Da?"

Javljam se stavljajući telefon na suvozačevo sedište.

"Matteo šta se dešava sa tobom i Sarom? Čula sam da ste raskinuli. Mislim ona mi je rekla."

Bože ova žena mora sve da zna. Valjda ne zna razlog raskida.

"Da jesmo."

Kratko odgovorim dok se parkiram uspred Sarine kapije.

"Zašto?? Šta se uopšte dogodilo? Nadam se da nisi nešto uprskao jer jr ta devojka zlato."

Neutešno izdahnem jer sam svestan da sam kreten koji ju je povredio. Znam da ne zaslužujem njen oproštaj ali ne mogu bez nje.

"Imam dovoljan broj godina da sam rešavam probleme u svom ljubavnom životu bez tebe. A sada me izvini moram da idem malo sam zauzet."

"Matteo nemoj da si prekinuo.."

Prekidam vezu pa izlazim iz auta i ulazim u njeno dvorište.

Sarina perspektiva

Ogledam se u ogledalo nameštajući svoj sako pa prstima predem kroz opuštene lokne. Konačno krećem na posao posle ne znam ni ja koliko vremena. Imam osecaj kao da su godine prošle od kada sam bila u sopstvenoj firmi a ustvari je samo nedelju dana prošlo. Uzimam svoju torbicu i otvaram ulazna vrata ispred kojih me sačeka Matteo.

"Jesi li normalan?? Prepao si me!"

Viknem na njega dok mu se osmeh stvara na licu.

"Došao sam da vidim kako si.."

"Rekla sam ti da ne dolaziš Matteo. Trebam li na italijanskom da ti pričam?"

Ironično kažem a on se samo smeje što me izbacuje iz takta.

"Nećeš da me pozoveš unutra? Možemo da popijemo nešto i da razgovaramo.."

"Ne mogu,a i da mogu ne bih. Idem na posao tako da te molim da odlaziš i ako je moguće ne vraćaj se više."

Okrećem se da zarvorim vrata pa me on iznenada uhvati za struk i okreće me ka sebi. Već se nalazim tik uz njega.

"Kad ćeš popustiti? Znam da ne možeš bez mene isto koliko ni ja bez tebe.."

Sklonim mu ruke sa mog struka pa povučem sako na dole koji se podigao kada me je uhvatio.

"Kada ćeš shvatiti da itekako mogu bez tebe? Rodjena sam bez tebe i živeću bez tebe."

Namršteno me gleda dok se ja ponosim svojim rečima. Ali nije baš istina da mi ne nedostaje.

"Gde ideš uopšte?"

"Ne tiče te se."

Prepreči mi put kada krenem ka kapiji.

"Pitao sam gde ideš i očekujem odgovor."

Besno ga pogledam ali znajući da me neće pustiti dok mu ne kažem ne preostaje mi ništa drugo nego da mu dam odgovor.

"Na posao kretenu."

Ponosno dodam a on se samo nasmeje.

"Ne ideš ti nigde. Trebam li da te podsećam da si trudna? Ne možeš da radiš."

"A trebam li ja tebe da podsećam da si mi niko i ništa? Ne možeš da mi naredjuješ Matteo."

"To je i moje dete."

Bezobrazno kaže na šta se namrštim.

"Zaista? Sada si našao da glumiš brižnost? To kod mene neće proći i bolje ti je da odeš pre nego što.."

"Pozoveš policiju? Hajde Saro. Pozovi ih i reci im sve i uništi me već jednom. Ako je to ono što zaista želiš uradi to već jednom."

Hello guyss 🤪. Dugo nije bilo delova i izvinjavam se na tome ali sam imala nekih privatnih obaveza i dosta dogadjaja a i inspiracija mi je bila malo presušila 😕. Nadam se da vam se svideo deo obavezno ostavljajte utiske i glasajte!💕💖 Have a nice day ❣️