Vlasnik Mog Srca

53. Deo

Besno otvaram vrata njegove kancelarije a on spremno stoji nagnut na sto čekajući mene.

"Kako si jebemo mogao?!"

Zalupim vratima pa dolazim do njega i hvatam ga ponovo za kragnu.

"Šta si očekivao? Da ćutiš o tome ceo život? Da imaš dete sa njom i da se praviš da je voliš dok je lažeš?"

"Da se pravim?! Jebeno je volim i to si sve upropastio!"

Guram ga u stranu pa pada na pod ali ubrzo ustaje.

"Mislio sam da možemo jedan drugom sve da kažemo a ti si sve zajebao!"

"Ovo je stvar ljudskosti Matteo! Nisam mogao da se smeškam i da joj čestitam što je trudna kad znam šta si sve krijo od nje. Barem joj nisam rekao da si jebao kurve i ostale boleštine."

"Epa nisi ni morao jer sam joj već rekao."

Bacam čašu sa olovkama u stranu i sve pada na pod.

"Ne interesuje me, neću više da se mešam u tvoj život niti išta što ima veze sa tobom osim posla."

"Sada to kažeš kad si sve zajebao? Ne moraš da se mešaš ni u posao jer ga više nemaš."

Gleda me iznenadjeno,ovo definitivno nije očekivao.

"Daješ mi otkaz?"

"Aham. A sada kupi svoje stvari i gubi se odavde da te moje oči ne vide."

Izlazim iz kancelarije i zalupim vratima pa ulazim u svoju..

Sarina perspektiva

Sedim na kauču i sve vreme plačem. Zašto sve mora da bude ovako? I zašto sam morala da se zaljubim u njega? Pogledam svoj stomak pa stavim ruku na njega i počinjem da ga mazim.

"Mrzim što je tvoj otac kreten znaš? Ne zaslužujemo sve ovo."

Moram da se dovedem u red odmah. Nije dobro ni za mene ni za bebu da se ovako ponašam. Uzimam šolju čaja i uzimam još jedan gutljaj. Ne mogu da verujem da me je udario. Sve je uradio samo je još ostalo i da me prevari. Sklonim kosu sa lica pa duboko udahnem da se smirim što pre. Zvono na vratima se oglasi kroz kuću i znala sam da ce kad tad da dodje.

"Znam da si ti Matteo i odlazi!"

Viknem glasno kako bi me čuo pa počinje da lupa na vrata.

"Razvaliću kunem se ako mi ne otvoriš!"

Vikne pa ustajem i odlazim do vrata. Ne treba mi da mi i vrata razvaljuje. Otključavam i vidim ga na pragu kuće.

"Moramo da razgovaramo molim te."

"Koliko ćemo još puta razgovarati? I zar nismo sve rekli jedno drugom na parkingu?"

Kažem umorno dok mu glas drhti od plakanja.

"Ako je ovo kraj želim da barem završim ovo normalnim razgovorom."

Izdahnem pa ga pustim u kuću i pokažem mu rukom da sedne na kauč. Neka kaže šta ima, baš me interesuje šta će sada reći.

"Hajde, slušam te."

Jednostavno kažem pa prekrstim ruke.

"Pre svega moraš da znaš da te nisam namerno udario i ti to dobro znaš.."

"Ne interesuje me taj udarac. Taj udarac je samo kap koja je prelila čašu u gomili tvojih gluposti."

Uzimam šolju čaja sa stola pa uzmem gutljaj kako bih se smirila. Moram da ostanem pribrana.

"Jel si se povredila?"

"Ne."

Kratko i grubo odgovorim. Udarac nije toliko bitan. Znam da to nije namerno uradio,ne bi me udario. Valjda..

"Šta nam se desilo Matteo?"

Pogledam u njega a on me gleda sa bolom u očima. Isti bol osećam u sebi već nedelju dana i ne odlazi,samo se povećava.

"Volim te..."

"Ne govori to jer sam jebeno pila lekove za smirenje dok si me ti voleo. To nije ljubav."

Uhvati mi obe ruke pa ih stavi na svoje grudi. Osetim lupanje njegovog srca i pomeranje grudi.

"Ovo srce nikoga pre nije volelo znaš? Jebeno sam sve mrzeo oko sebe dok tebe nisam upoznao.."

"Nemoj da otežavaš,molim te.."

Uhvati me za ruke pa me podigne sa kauča. Šta dodjavola sada radi?

"Stani ovde. Molim te."

Pokaže rukom na sredini sobe pa izdahnem. Nemam ništa da izgubim osim vremena koje je davno protraćeno. Stajem na sredini sobe kao što je i rekao pa i on stane ispred mene.

"Saro.."

Pročisti grlo pa nastavlja.

"Ti si zaista posebna. Ne kažem ti to jer te volim nego zaista to i mislim.."

"Predji na stvar Matteo.."

Već umorno kažem pa on stavi ruku u svoj džep od pantalona i izvuče crvenu kutijicu. Nema šanse.

"Ti si žena mog života. Sve što tražim je samo još jednu sansu i obećavam ti da te nikada neću učiniti tužnom.."

Klekne ispred mene pa otvara kutijicu. Unutra je prsten sa belim krstalom. Divan je,kao da je znao kakav mi se dopada.

"Udaj se za mene."

Gledam čas u njega a čas u prsten. Predpostavljam da moj odgovor sada zavisi od cele naše sudbine,i moje..

Hello guyss 🥰 bližimo se kraju i veoma sam uzbudjenaa💟. Bili smo na prvom mestu pod hashtagom ljubav i hvala na tome iskreno!😭 Nažalost vratili smo se na deveto mesto ali biće još prilika za prvo 💞. Pišite utiske pošto je ovo jako bitan deo i od vaših komentara će nekako zavisiti kraj priče tako da ako vam nije teško napišite utiskee💕. Da li bi ste voleli da Sara pristane?🥰