Poglavlje 67. - Tetovaža slova R (sezona 2)

272 12 5
                                    

Dva muškarca u mojoj bašti kao da su tvorila živi zid u namjeri da me do kraja izlude i zadrže ispred sebe. Nisam mogla da pobjegnem od kuće, a ni u kuću. Bila sam zarobljena između njih dvojice i voljela bih kada bi bilo ko izašao da me spasi. Čak i mama. Nathan je gledao Harrya kao da je zaražen kugom, a Harry je njega gledao kao da ima višak zuba koji on žudi da prospe po betonu. Louis je jedini izgledao kao da se kaje što je sebi dozvolio da se nađe u situaciji u kojoj se našao. Nisam željela biti dio ovoga, ali su me oni imali namjeru natjerati na to. Harry je zahtjevao objašnjenje, a Nathan je govorio kako mu se ništa ne mora reći. Ni ne sumnjam da je moja draga mama izbrbljala sve u vezi mene i Harrya pred Porodicom Sykes. To je bilo jače od nje.

''Harry, hajde lijepo odjebi odavdje i nemoj da nam praviš probleme'', rekao je Nathan. Harry je poludio na to i ušao u dvorište, bliže i meni i njemu.

''Sykes, zar nemaš preča posla nego da guraš nos svoj jebeno dugi nos u tuđi život?'', upitao ga je. Nathan je pocrvenio od ljutnje.

Bilo je jasno da će se uskoro potuči ako niko ne bude reagovao. Skoro sam zaplakala od muke što mi se povrh svega i ovo dešava. Samo sam željela da budem sama i da ostanem u svojoj sobi. Nisam željela da se suočim sa Harryem ili Nathanom. Još sam manje željela da se njih dvojica potuku. Možda bi neka djevojka likovala za to, ali ja nisam bila takva. U ostalom, ne bi se potukli zbog mene nego zbog svog bolesnog muškog ega.

''Styles, mislim da je vrijeme da odjebeš odavdje, ali odmah.'' Nathan je prijeteći govorio tako da sam znala da će biti problema jer su bili previše blizu jedan drugome. Pogledala sam molečljivo u Louisa koji se uskoro našao između njih dvojice i odgurnuo ih je jednog od drugog. Nisu to ni osjetili jer su se ubrzo ponovno približili i Louisa su gurnuli u stranu.

To je bilo to. Morala sam da reagujem. Prije nego što je i jedan od njih dvojice imao priliku da reaguje našla sam se između njih i prvo sam ošamarila Harrya pa Nathana. Pogledali su me sa šokom na licu. ''To vam je da se obojica dozovete i da ne radite sranja uzalud. Harry, odlazi. Nathane, uđi u kuću prije nego što izbije skandal.''

Povrijeđenost u Harryevim očima nekada bi me dotakla, ali sada mi nije značila ništa i nije se nikako mogla porediti sa povrijeđenošću koju je on vidio na mom licu onu noć kad sam izašla iz stana. Louis ga je zgrabio za ruku i povukao. Nije se opirao, samo je zurio u mene i moje hladno lice. Zaustio je da kaže nešto, ali ja sam se okrenula i povukla sam Nathana u kuću koji se još nije dozvao od mog šamara. Nisam se okrenula dok je Harry odlazio. Nisam ga ni pogledala dok je pokušavao da me dozove uporno ponavljajući moje ime. Nisam se okrenula ni dok sam zatvarala vrata. Tad je znao da me je izgubio, a ja sam znala da ne smijem da se okrenem kako se ne bih raspala. Dobro sam se držala pred njim, a sad bih se raspala u hiljadu djelića. Sve rane su mi se otvorile jer sam vidjela čovjeka sa kojim sam bila u vezi za koju sam mislila da ima puno više potencijala nego što je na kraju ispalo.

''Čemu ono?'', upitao me Nathan kad smo sjeli na sofu u dnevnoj.

''Zaslužio si. Nisam mogla dozvoliti da se tučete u dvorištu za vrijeme novogodišnje noći'', odgovorila sam.

''Pa si ti odlučila da nas istučeš'', rekao je, a ja sam se počela smijati. Malo poslije i njegovo je mrštenje preraslo u osmijeh. Počeo je da me zadirkuje kako sam stroga i kako bi trebala da treniram neki sport jer imam jaku ruku.

Malo po malo i nesvjesno sam tu noć zaboravila na Harrya i Bellingham. Misli i vrijeme su mi zaokupili Nathan i Marie. I bilo mi je lijepo zato što konačno nakon toliko dana mogla sam da se iskreno nasmijem. To sam cijenila više od ičega na svijetu.


* * * *

Stežući kajševe maminog cekera koračala sam preko šljunkovitog puta u parku. Glava mi je bila u oblacima, ali itekako sam osjećala bol u desnoj ruci zbog grube tkanine koja mi se urezala u dlanove. Idi bez auta i prošetaj malo, rekla mi je mama. Pristala sam nemajući u vidu koliki mi je spisak spremila. Vino, tri sira, krekeri, hljeb i mesnati proizvodi su prepunili njen ceker i znatno me usporili. Mama je baš večeras odlučila da spremi paletu sa sirom, otvori vino i druži se sa mnom. Sretna sam zbog toga, ne mogu da kažem da nisam, ali nisam sretna što će mi krv poteći koliko me reže tkanina po dlanu. Na sreću, u daljini sam ugledala kuću i odahnula sam. Još samo malo i moći ću da joj ispijem krv na slamku zbog toga što me je 'upregla'. Taman kad sam pomislila da je to to i da će sada da čuje sve što je ide ugledala sam crni motor parkiran u dvorištu.

Komplikovan (H.S. ff)Where stories live. Discover now