Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 43. - Zašto me posmatra ovako gladno?

Harryeva zbunjenost je očigledna, a moja neugoda raste sve više i više kako me njegove oči tjeraju da mu kažem još. Ne želim to. Dio mene je i dalje nesretan kada se otvori ta tema jer zadire u bolnu prošlost koje ne volim da se sjećam. Boli me prisjećanje na bilo šta što je vezano za tu temu i neugodno mi je sa Harryem pričati o tome. Ne bi on to razumio. Čak ni ja ponekad ne razumijem sve to.

''Kakve veze ona ima sa bilo čim?'', upita iznenađeno i s trunkom sumnje u moje riječi. Znam da kada osoba od devetnaest godina kaže da ne može da ostvari prisniju vezu sa nekim zbog roditelja obično zvuči kao lažov, ali ovo je jedina i sigurna istina.

''Ona to nikada ne bi dopustila'', odgovorila sam, a on se nasmijao i pogledao me zabavljeno. Mrzila sam taj pogled u ovom trenutku toliko da sam željela da udarim Harrya.

''Hoćeš je pitati i za dozvolu da se pojebeš s nekim?'', upitao je kližući se po mojim živcima.

''To te se stvarno ne tiče'', rekla sam otresito i mrzovoljno. Davao je sebi previše prava. Previše je bio bezobrazan i počinjala sam da žalim što sam došla za njim.

''Šalio sam se, ali sada me zaista brineš, Bells'', rekao je šokirano, a ja sam samo odmahnula glavom zaključivši da je bolje da šutimo.

Pogledala sam u ljude koji su počeli da plešu i uživaju pa sam duboko udahnula pokušavajući da se smirim i opustim. S odlukom da odem kako sam i došla ustala sam i iza sebe ostavila zbunjenog Harrya. Skoro sam se sudarila sa parom koji je ulazio u lokal dok sam ja izlazila. Bila sam sigurna da me djevojka psuje jer sam je malo zakačila, ali nije me se to ticalo ni najmanje. Upalila sam auto i prešla rukom preko lica da se smirim jer ono od ranije nije djelovalo. Ne želim pričati više o započetoj temi, ali znam da će Harry tražiti još samo dok mu se ukaže prilika. Ne mogu da vjerujem da ga to zanima i ne mogu da vjerujem da je pomislio da bi moglo biti nešto između nas. Čak iako je pijan njegove riječi su me jako iznenadile.

Dok u čudu palim svjetla i pripremam se da idem kući, Harry me sustiže i sjeda u auto. Maleni dio mene se ponadao daće da šuti dok se vozimo, ali njegov pijani jezik nije spreman na to.

''Bella, volio bih kada bi mi rekla nešto više, ali imam osjećaj da noćas neću saznati ništa'', započeo je sa dobrim osjećajem. Zaista neće saznati ništa. Ne želim da mu išta kažem pa samo potvrdim njegovu misao time da mu ništa ne mogu reći.

''Hajdemo, kasno je'', kažem smireno kao da mi nije ništa ni rekao.

Harry se složio iako vidim da nije sretan zbog toga što sam odbila da odgovorim na njegovo pitanje. Ako me imalo poznaje zna da sam prešutjela to jer je tema previše komplikovana za noćas. Previše toga se desilo da bih sve začinila sa svojom prošlošću i time kako moji roditelji upravljaju mojim životom više nego što bih ja to željela.

''Žao mi je zbog ispada koje sam imao'', kaže nakon par minuta tišine. Pogledam ga krajičkom oka i klimnem glavom u znak toga da mu opraštam. Ne bih voljela da se posvađamo sada kada smo osuđeni na to da budemo u ustoj kući. I tako znam da me sutra čeka razgovor sa mamom oko toga zašto sam ga dovela ovamo.

Ta misao mi ubije sav entuzijazam za time da idem kući. Ne želim ići kući. Ne sada jer znam da će jutro da svane za par sati, a onda će ona da nastupi sa svojim prodikama i pričom o tome da ja samo želim da je unesrećim. Čudno mi je bilo to da se suzdržala danas, ali dobro znam da to neće biti tako sutra. Ne. Ako će me za nešto peglati onda neka barem ima razlog. Dobar razlog.

Par minuta kasnije ugledam svoj dobar razlog. Club-a 301 i dalje radi. Njega sam potpuno zaboravila kad sam tražila Harrya. Zaustavim se na parking i počnem bjesomučno da razmišljam o tome kako da ga uvučem unutra obzirom da ne puštaju mlađe od dvadeset i jedne godine. Nije mi problem za mene jer mi je moja raja odavno nabavila ličnu specijalno za ovakve klubove, ali Harry ima devetnaest, kako je rekao ranije, i ne može unutra sa svojom ličnom.