Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 60. - Na ivici razuma

Nadvijena nad Harryem osjećala sam se tako moćno i važno, poput lavice koja je jedina kojoj lav mora da popusti i dopusti da se nađe nad njim kako bi bila zadovoljna. Osjećaj toga da sam dominantna nad njim me opija još više od alkohola. Gubim se u moći i poljupcima sa njim toliko da sam ja ta koja se trudi da se skine, a on mi to ne da. Sve više me privija uz sebe da ne bih mogla da to uradim, a meni nije jasno koju igricu sada igra. Znam da želi da to uradim, ali se trudi da se to ne desi. Prekida nam i poljubac i skida me sa sebe polahko. Sva moja prethodna moć nestaje i ostajem zbunjena i povrijeđena.

''Pijana si i zato ovo nije uredu, Bella'', rekao je sa opreznošću u glasu kao da ne želi da me povrijedi. Nije ni svjestan da me je upravo stvarno povrijedio. Nisam željela da ga više slušam, ali sam znala da ću morati jer je on imao još puno toga da kaže.

''Kad si ti brinuo o tome jesam li pijana ili ne?'', upitala sam drsko, sjetivši se svih njegovih izleta u zabranjeno dok smo bili pijani. Tada ga je to zabavljalo i nije mu ni najmanje smetalo, a sada je odjednom moralno nadahnut i odbio me.

''Odspavaj pa ćemo pričati za par sati. Molim te.''

Znam da je to to jer on legne na krevet i raširi ruke da me primi u svoj zagrljaj. Ne želim to pa legnem pored njega i prekrižim ruke. Njegovo tijelo se privije uz moje i obgrli me nježno te smjesti glavu uz moj vrat i prošapuće da spavam. Ne mogu spavati mada znam da bi to bilo pametno. 

''Spavaš li?'', pita me i prekida moj uskomešani tok misli.

'Ne'', odgovorim tiho. Ne nastavimo razgovor nego oboje ostanemo nijemi iako znam da kuhamo i imamo toliko toga da kažemo jedno drugom. Tako ostane još možda par minuta, a onda Harry opet odluči da započne 'pametni' razgovor.

''Šta te natjeralo da se tako opiješ?'', upita me, a ja se okrenem da ga pogledam u fazonu da li je normalan. Apsurdno je i da pita za razlog kada dobro zna da je on jedini i najveći krivac za to. Za svo ovo vrijeme rijetko kada on i nije bio krivac bar u procentima za moje opijanje.

''Odgovori mi.'' Procijedi kroz zube na što ja prevrnem očima i legnem na leđa te pogledam u plafon sliježući ramenima. Odgovorim mu da sam bila tužna i jako razočarana u njega i u sebe i da sam samo htjela malo oduška.

''Nikad te nisam vidio tako van sebe. Iskreno, bio sam se uplašio da se više nećeš vratiti'', reče iza mene te sam osjetila kako se privija uz mene i oslanja glavu o moje rame.

Sklopila sam oči osjećajući poriv da zaplačem, ali brzo sam ga otjerala od sebe. Znala sam da mogu da izdržim da ne zaplačem jer me je alkohol i dalje držao. Možda je u nekim segmentima Harry i bio nevin, ali sada sam mogla samo na njega da se ljutim tako da nisam vidjela način da to izbjegnem.

''Ni ja nisam bila sigurna želim li da se vratim'', rekla sam, a on je duboko udahnuo. Moj odgovor ga je vidno uznemirio, ali nisam se pretjerano loše osjećala zbog toga. Tražio je istinu i ja je i govorim. Ne bih voljela da je umotam u celofan da izgleda ljepše. To nikome od nas ne bi koristilo.

Otkako ga poznajem za mene je bio pravi misterij. Predsravljao se kao hladan i površan momak koji samo želi zabavu i lahku djevojku, ali kako smo se zbližavali tako sam shvatila koliko je njegova ličnost zapravo kompleksna i koliko je drugačiji nego što sam ja to mislila. Nikada nisam mogla da povjerujem da bismo mogli biti u vezi, a kako mi se ta misao pojavi u glavi tako mi u misli dođe i jedina osoba pored mene sa kojom je Harry želio biti ozbiljan i u vezi.

Taylor.

''O čemu razmišljaš?'', upita me tiho, oslanjajući glavu na moju na što samo promumljam da nije važno. Vjerovatno Taylor nije tema koju bih trebala da načnem večeras. Umorna sam trenutno i možda je Harry upravu. Možda ću zaista da odspavam.