Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 53. - Znam ja tipove poput tebe

Iz sekunde u sekundu slušala sam otkucaje svog srca koji su u mojim ušima bili glasni poput bubnja i stvarali su mi anksioznost, ali nisam se usuđivala napraviti čak ni najmanji trzaj iz straha da ću se odati. Vjerovatno je suludo što jedna devetnaestogodišnjakinja ovoliko strahuje od reakcije majke, ali trenutno sam o njoj ovisna i ne želim pomisliti šta bi mogla uraditi ako sazna za ovo prije vremena. Da budem iskrena ne znam kada će biti pravo vrijeme, ali znam da sada ni u skorijoj budućnosti sigurno nije. S toga, ne preostaje mi ništa drugo nego da se potrudim da ona ne sazna. Harryeva divna ideja je bila ta da se sakrijem u ormar, a da nas on oboje izvuče tako što će da laže. Ne volim laži, pogotovo sa njegove strane, ali sada nemam izbora tako da sam pristala.

Čujem blago kucanje i zadrhtim kada joj Harry otvori. Čak iako sam sakrivena daskama osjećam se vidljivo pa s toga sklopim oči kako bih mogla zamisliti da sam negdje drugo, a ne ovdje i ne sa njima. Glupa metoda, ali meni olakšava. Ovoliki kukavičluk nisam pokazala ni zbog Harrya, ali evo me kako ga demonstriram u punom sjaju i to zbog moje vlastite majke. Divota.

''Gdje je Isabella?'', upitala je Harrya glasom koji je odavao da se tek probudila. Dobro, hajde da vidimo Harrya na djelu. To jeste čujemo jer sam osuđena samo na zvuk.

''Nemam pojma, ali jeste li pogledali u njenoj sobi?'', upitao je zbunjeno, kao da doista ne zna i kao da je to sasvim očigledno jer zašto bi on znao gdje sam ja.

''Jesam, ali nema je tamo'', odgovorila je smireno. Znala sam da nije smirena. Nije znala gdje sam i to joj se nije dopadalo, ali trudila se da to sakrije od Harrya. Znam dobro da će da mi održi predavanje o neodgovornosti čim me se dočepa. Iz tog razloga sam poželjela da što duže ostanem u ormaru.

''Moguće je da je u kupaonici'', predložio je, a mama mu se zahvalila jer se nije sjetila kupaonice.

Čim je otišla Harry mi je rekao da izađem i da brzo odem do svoje sobe te da slažem da sam bila u kupaonici dok je ona bila u mojoj sobi, a da sam onda dok je ona razgovarala sa njim otišla u svoju sobu. Ostatak sam morala da smislim sama. Slagat ću da sam se kupala i da nisam htjela da je pozovem jer sam zaboravila odjeću pa sam projurila što brže da me Harry ne bi vidio. Na sreću vrata su mi bila otvorena pa sam se uvukla tiho i izvukla sam peškir te sam ga smokrila sa čašom vode koju sam uvijek držala kod kreveta. Skinula sam majicu i hlače te ih bacila u korpu za veš i baš kad sam krenula da tražim novu odjeću mama je ušla unutra.

''Stvarno ćeš da me izludiš, Bella'', rekla je namršteno i prekrižila ruke preko prsa kako bi izigravala strogoću.

''Šta je sad bilo?'', upitam kao da nemam pojma šta se dešava ni zašto je ona iznervirana. Igram se previše, ali nemam izbora.

''Tražim te po čitavoj kući, ali tebe nema kao da si u zemlju propala'', rekla je nešto glasnije nego kako inače priča, ali nije vikala. Iznenadio me njen ton.

''Otuširala sam se, ali sam slučajno ponijela samo donji veš tako da nisam mogla baš ići uokolo i pokazivati se. Taman kad si bila kod Harrya ja sam projurila pored vas da me ne vidite'', pojasnila sam joj kako bih je smirila, ali to je samo još više naljutilo.

''Nemoj mi reći da to radiš i kad mene nema?'', upitala je šokirano. ''Jel' uopšte znaš da ga tako možeš isprovocirati pa da nešto pokuša!'' Sad je vikala. Bilo mi je neugodno jer sam znala da je Harry čuje, ali nisam smjela da je ušutkam. Bilo me je toliko sram zbog njene izjave i zbog toga što sa mnom priča kao sa idotom koji nikako ne bi smio to da radi.

''Šta ako želim da ga isprovociram?'', upitala sam bezobrazno drsko i približila joj se. Ako me poželi udariti neće se morati mučiti.

Ostala je tiho. Njene tamosmeđe oči su isprva bile prazne, ničega nije bilo u njima. Ničega što poznajem. Kao da je na tren nestala duhom sa ovog svijeta. Uplašila sam se njene reakcije jer je nikada nisam vidjela ovakvu. Potom je tu prazninu popunila ljutnja. Gledala me je tako ljutito da sam se bojala da ću nestati pod silinom njena pogleda. Zatim se u to sve umješalo gađenje. Nije govorila, ali način na koji me je gledala govorio je za nju. Kao da joj se gadim, kao da me žali i kao da želi da me pretvori u prašinu.