Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 75. - Posljednji poklon (sezona 2)

Upozorenje: Dio je jako prljav pri kraju pa ko ne želi to da čita neka preskoči taj dio.

- - - -
Znala sam da ću požaliti ako dopustim sebi i njoj razgovor, no svejedno ja sam odlučila da samoj sebi udarim šamar i uradim to. Kad sam prvi put čula za Taylor moram priznati da sam bila ljubomorna. Ne zato što je bila Harryeva djevojka, nego zato što je sa njom bio sasvim drugačiji nego sa mnom. Vjerujem da je i Rose bila ljubomorna na nju i zato je odmah zaskočila Harrya te se jako iznenadila kad je shvatila da joj on neće uzvratiti tu naklonost koju je davao njoj. Nisam je mogla kriviti. I ja sam se jednako osjećala. Utučeno, slomljeno, povrijeđeno. Samo sam bila u stanju da razmišljam o njenim posljednjim riječima. Ona voli Harrya. Ona ga i dalje voli. Zašto je onda razgovarala sa mnom? Već ga je preotela i zašto se samo ne potrudi da ga zadrži?

''Zašto si došla da mi to kažeš?'', upitam osjećajući se sjebano od svega. Imam poriv da plačem, ali ona je posljednja osoba koja će vidjeti moje suze tako da radim sve da ni jedna ne pobjegne preko obraza.

''Nisam zato što želim da to znaš, nego da bih ti pojasnila da iako volim Harrya ne želim da budem sa njim. Želim samo da shvatiš da nije ništa imao sa mnom i da te zaista voli'', rekla je, a ja sam se nasmijala kao da je rekla neki vic. On me voli? Da me voli bio bi iskren.

''Jel' to tvoja milostinja? Iako me nije prevario, kako ti kažeš, lagao mi je'', rekla sam.

''Bojao se da ćeš ga ostaviti.''

''E pa, dobio je to u svakom slučaju. Da je bio iskren možda bih razumjela. Ovako ne razumijem.''

Slegnula je ramenima. ''Manjak razumjevanja i laži riješite sami. Moje je bilo da ti kažem da te nije prevario.''

''Šta ću ja sada sa tvojom informacijom?'', upitala sam. Ne znam zašto, ali dio mene nije mogao da se primora da oprosti Harryu. Voljela sam ga, žudila sam za njim, patila sam i prolila dosta suza, ali sada ne mogu da mu oprostim. Jedu me laži i to što je onako ušao u stan one noći te nastupio tako kao da sam ja kriva za sve i kao da nema potrebe da ga bilo šta pitam. Ne mogu to da mu oprostim.

''Porazgovaraj s njim. Nemoj da dođeš do toga da žališ kao i ja.''

''Ja njega nisam prevarila'', rekla sam, a ona je odmah dodala da nije ni on mene.

Govorila je da nema namjeru da bude sa njim, da ne želi da nas rastavi i da dam Harryu šansu da mi kaže istinu, ali ja sam samo željela da me pusti na miru. Nisam mogla više da je slušam pa sam je zamolila da ode. Pognula je glavu, rekla da ću požaliti i otišla je. Čim su njene plave kose nestale iz mog vidokruga odmah sam odahnula. Kao da je sve negativno oko mene nestalo. Gurnula sam ruke u džepove jakne i nastavila sam da šetam, pitajući se čemu sve to i zašto pokušava da nas ponovo spoji.

Hodala sam besciljno putičima i pitala se šta da radim sama sa sobom. Nisam bila pametna. Kad je ona otišla i kad sam se malo ohladila shvatila sam da osjećam olakšanje zbog toga što me Harry možda nije prevario, ali ne znam kako da se pomirim sa njim. Voljela bih da mogu samo da mu se bacim u zagrljaj, ali kad pomislim da to uradim stvarno, nešto u meni mi ne da. Odbija me to jer mi je lagao. Ne znam kako da mu dam priliku da mi pojasni istinu. Kako da ga saslušam i opet mu vjerujem?

Čula sam u daljini korake i duboko disanje te sam pretrnula. Ne znam kako, ali osjećala sam da je to on. Zastala sam duboko dišući, ali se nisam okrenula kad je stigao do mene. Na sreću, nije me dodirnuo jer bih poludjela. Bilo mi je teško i stojati pored njega nakon mjesec dana koji sam provela bježeći i odbijajući ga. ''Zdravo, Bella.''

Njegov glas je u mene vratio sve emocije. Zadrhtala sam zbog toga što sam željela da se okrenem i zagrlim ga. Mislim da bi ovo osjećala i da me je prevario, ali i da bih ga mrzila. Sada sam samo mrzila to što je dopustio da nam se ovo desi.