Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 45. - Mislila sam da ti voliš takve djevojke

Prije tri godine po prvi sam put probala alkohol i jako sam zbog toga požalila. Bilo je to sa prijateljicom iz srednje škole u ovoj istoj kući na moj rođendan. Ukrale smo mamin viski iz regala dok je ona radila na nekom projektu i sakrile smo se u moju sobu kako bismo se napile. Nisam znala šta da očekujem iz tog iskustva. Nisam imala pojma šta me čeka, ali nekako sam jedva čekala da iskusim osjećaj opijenosti o kome sam toliko slušala, a koji u opšte nisam poznavala. Piće je bilo jako, meni previše čudno i nije mi se dopalo, a ni Marie se nije oduševila. Međutim, nastavile smo piti iako nam se nije sviđalo. Trebam li spomenuti da smo u tome pretjerale? Toliko smo se napile da smo izašle na ulicu i počele vikati, a potom smo srele neke momke i počele smo ih seksualno provocirati. Srećom, obojica su bili zauzeti pa nam nisu ništa uradili, a mogli su. Sram koji sam osjetila par dana kada sam jednog od njih srela je neopisiv.

Isti takav sram osjećam zbog sjećanja na prošlu noć.

Ne znam šta da radim sa sobom i želim da se umotam u deku od stida i želje da propadnem kroz zemlju. Glava me užasno boli, ali to me ne spriječava da se zacrvenim i osjećam jadno. Kako sam to mogla uraditi, pitam se i skoro da se udarim po glavi. Pa zaboga Bella gdje ti je bio razum prošlu noć?! Otišla sam po njega, sve je djelovalo kao da ćemo da se posvađamo, plesala sam, platio je piće, krenuli smo kući i onda je on ušao u moju sobu. Kako je dođavola došlo do toga da Harry završi pored mene u boksericama i kako je došlo do toga da se ljubimo prošlu noć. Da ne spominjem ostale događaje koji me posramljuju još više. Želim da nestanem.

Sretna sam da mama još nije ustala jer je kako vidim na satu tek šest, jer da je ovo vidjela mislim da bi me se odrekla, a ja ne bih mogla da je krivim. Koja bi majka ostala smirena da nađe kćerku u krevetu sa momkom kog ne može da smisli?

Obučem se što prije i pogledam ga kako mirno spava te poželim na tren da se vratim. Brzo tu želju odgurnem od sebe i uzmem četku te se počešljam brzo. Harry mrmlja u snu i zvuči smiješno dok nepovezano i nerazumno izgovara riječi na koje se mršti. Srce mi zastane kad shvatim da ću se osim sa samom sobom morati suočiti i sa njim kad se probudi. Pitam se kako će se ponašati? Da li će biti bezobrazan i drzak ili odmjeren i hladan ili je pak i njemu nešto značila prošla noć? Bio je znatno pijaniji od mene pa se ne bih iznenadila da je sve to uradio samo zato da bi sebe zadovoljio. Krivo mi je. Krivo mi je jer znam sve što sam osjećala prošlu noć i ništa od toga nije bila laž. Samo sam ja sve jako dobro sakrivala u sebi kako niko pa čak ni ja to ne bi shvatio. Sinoć je svo moje sakrivanje izašlo na vidjelo. Teško je to priznati, ali znam da sam u onim trenucima doista željela Harrya za sebe. Samo za sebe. Onakvog kakav je u tim trenucima bio, mada znam da to nije pravi Harry.

''Budna već'', upitao je, a ja sam poskočila od iznenađenja i nelagode.

U ogledalu ga vidim kako se pridiže i trlja oči te napravi bolnu grimasu. Znam da ga boli glava. Jedva gleda na oči, ali gleda u mene. ''Jutro.''

''Jutro i tebi'', kaže tiho i nasloni se na jastuk te se protegne polahko. ''Izgledaš poprilično dobro za nekog ko je pio prošlu noć.''

Mogu osjetiti da me zeza, ali ne sa ružnom namjerom. ''Isto bi se moglo reći i za tebe.''

Nasmije se, a onda zjevne i protrlja sljepočnice. ''Mahmurluk me ubija.''

''Znam osjećaj'', kažem i poklonim mu maleni osmjeh preko ogledala koji on uoči i uzvrati. Tako sam nervozna. Ne znam da li bih trebala da spomenem prošlu noć i dam neki komentar o tome, ali znam da moramo popričati. Toga se i plašim.

Okrenem se u stolici i pogledam Harrya iskosa. Moram obaviti stvari glede lične higijene i moram u wc, ali prije svega želim da znam da li ćemo razgovarati o tome što se desilo među nama prošle noći. Da li je to uopšte bitno Harryu, nisam sigurna, ali znam da se to mora riješiti što prije.