Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 6. - Tako slični, a opet tako različiti

Zastavši pored Louisa osjetila sam četiri para očiju na sebi i istog trenutka sam poželjela da odem. Rose je izgledala kao da me se pokušava sjetiti, a Harry je izgledao kao da se pita šta radim sa njegovim prijeteljem. To je potvrdio kad ga je upitao: ''Šta ti radiš s njom?''

''Vi se znate?'' upita nas oboje prebacujući pogled s Harrya na mene, a ja poželim da kažem da ga nikada nisam vidjela. No, dobro znam da bi mu odmah rekao da lažem.

''To bih i ja tebe mogla da pitam.'' kažem.

Dolazak ovamo je trebao značiti odmor, par sati bez njega i upoznavanje sa gradom, ali moj plan je propao onoga trenutka kad je on ušao na ta vrata. Nisam očekivala da će prići jedno drugom, ali kad ih osmotrim shvatim da nekako liče jedan na drugog. Tetovaže, izgled lošeg momka i obojica su pomalo umišljeni. Ne mogu, a da se ne zapitam jesu li jednako bezobrazni. Nadam se da nisu jer sam već prihvatila Louisa i ne bih htjela da shvatim da sam pogriješila kad sam mu dopustila da mi bude prijatelj.

Što se tiče Rose, kad je sad pogledam, shvatam da pristaju jedno drugom. Oboje imaju isti izgled, oboje imaju isti pogled i oboje izgledaju kao da je sve okolo njihovo. Očekivala sam da će se pozdraviti s Louisom, da će ga čak i zagrliti, ali ona se ne ni ne pretvara da joj je drago što je tu. Pitam se da li se nešto desilo među njima ili je jednostavno ona tako odbojna prema svima osim prema Harryu.

''Cimeri smo.'' Harry odgovara za nas oboje. Pomalo osjećam zahvalnost jer nikako se nisam mogla natjerati da to izgovorim.

Louis klimne glavom, a onda se nasmije. ''Stvarno? Stara vještica je izdala sobu?''

Osmjeh mi se razvuče preko usana zbog njegovog nadimka i više ne mogu ostati ozbiljna. Stara vještica je naš stanodavac i iako je ja ne bih baš tako nazvala čnjenica je da je to jedna od najčangrizavijih starica koju sam imala priliku upoznati.
Kad je se bolje prisjetim, prvi put kad sam je vidjela osjetila sam jezu jer su me njene oči iznenadile. Jedno smeđe, jedno žuto. To je bio prvi put da sam susrela osobu sa heterokromijom, i to sa neobičnim oblikom. Isprva sam mislila da nosi leću u jednom oku, ali mama mi je brzo objasnila da je to istina i ukorila me zbog toga što sam zurila u nju.

''Da.'' Harry je potvrdio.

''Hoćete sjesti s nama?'' ponudi ih Louis.

Ne znam da li je to pogrešno, ali u sebi sam se molila da ga odbiju. Mislim da bi bilo previše ironično i neugodno ako bi sjedili s nama. Znala sam jako dobro da žele privatnost, a isto tako sam znala da ne želim da gledam u Harrya narednih pola sata ili u najgorem slučaju još duže. Sjećanje na ono u stanu, na to kako je ona bila ljuta zbog toga što sam stala između njih, iako nisam željela, i na Harryevo ponašanje bili su dovoljni razlozi da se držim dalje od njih. Na žalost, oni prihvataju njegovu ponudu i vračaju se s nama za naš sto, a Harry, kao da mi se ruga, sjeda do mene dok Rose sjeda do Louisa. Diskretno odmičem svoju stolicu od njega i obujmim rukama svoju šolju shvatiši da će ovo biti jako neugodan izlazak.

Harry podiže ruku i mahne prema Emily koja odmah dolazi do nas i veselo ga pozdravlja. Ne znam zašto nisam iznenađena time. Rose spušta torbu na kraj stola i prebaci kosu iza uha te se osmjehne se Harryu, a kad uoči da ih promatram pretvara se da me ne vidi. Osjetim olakšanje jer ako se ona bude pretvarala da me ne vidi onda se i ja vrlo lahko mogu pretvarati da nju ne vidim. Zapravo, mogu se pretvarati da njih dvoje uopšte nisu tu.

''Ćao Harry.'' pozdravi ga razdragano. ''Šta želiš?'' upita.

''Donesi mi viski.'' odgovara ni ne pogledavši je.

Iako sam do sada mogla pretpostaviti da on ne brine puno za nju nekako sam očekivala da će se pretvarati pred nama i ponuditi je prvu da naruči. Nije to uradio. Zapravo, djelovalo je kao da mu nije stalo do toga hoće li uopšte naručiti. Rose je, poslje njeg, naručila ekspreso i Emily je otišla dalje, ali krišom je i dalje promatrala Harrya i Louisa. Ta scena me je nasmijala.