Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 59. - Pokaži mi da ti je stalo

Danas nije bio moj dan. Bilo mi je to jasno onog trenutka kada sam se probudila i umjesto da sam lijepo ostala spavati ja sam se pridigla da sebi napravim sok od naranđe. Tu sam se lijepo iznervirala jer mi je naranđa dva puta ispala i to me je natjeralo da se ispsujem više nego ikada prije u životu i da poželim da nekoga zadavim. Odustala sam od soka i sjela sam na stolicu bjesno, te sam zabila lice u ruke. Osjećala sam se beskorisno i smotano i nisam željela imati društvo. Harry to očigledno nije mogao shvatiti nakon što je sigurno čuo moj nastup pa mi se pridružio u kuhinji.

''Ja ću ti napraviti sok, samo nemoj više da se igraš odbojke sa naranđom da nam ne razbiješ prozor.'' Namršteno sam ga pogledala jer me upravo udario tamo gdje sam najtanja, a on je podigao ruke u zrak kao da se predaje i rekao da je to samo bila šala.

Znam da sam neopravdano bila ovakva, ali nisam se mogla pomiriti sa činjenicom da se sve tako odigralo i da me je njegova sestra samo tako otkantala. Ja sam se sve vrijeme zalagala kod Harrya za nju i molila ga da je razumije, a ona je dokazala da je sama nerazumna i još mi je naglasila da nisam niti ću biti dio njihove porodice. To me je bolilo. Nisam toliko daleko planirala budućnost sa Harryem, ali bolilo je da mi neko sa strane kaže kako ja neću biti dio njegovog života i njegove porodice. Voljela bih da je Harry rekao bilo šta na to, ali nije i time mi je dao do znanja da ne trebam očekivati da me brani kod članova svoje porodice.

Bila sam ljuta sama na sebe jer sam išta rekla pred njom i ljuta na Harrya što je tako olako pustio da do toga dođe. Malo sam bila ljuta i jer me je doveo tamo u tako ozbiljnu situaciju.

''Izvoli'', rekao je i stavio čašu soka ispred mene.

''Nisam ti tražila da mi praviš sok'', rekla sam drsko i ni ne pogledavši ga krenula sam van kuhinje, ali me je on zaustavio tako što me je primio za obije ruke s leđa i obgrilo da ne mogu da maknem.

''Čime sam ja ovo zaslužio?'', upitao je i dopustio mi da se okrenem prema njemu, ali i dalje me je držao.

''Možda si ovo vrijeme koje si potrošio na sok trebao da iskoristiš da razmisliš'', odbrusila sam mu, a on me je pogledao kao da odvaguje da li da bude bezobrazan kao i ja ili da se i dalje trudi da bude fin i sve to riješi tako.

Srce mi zatreperi od boli kad se sjetim jučerašnjeg dana i njegovog volim te, te mog izlaganja. Taj dan je trebao biti tako lijep, trebali smo ga provesti zajedno, pričati, zagrliti jedno drugo, osjetiti tu toplinu ljubavi, ali sve je to nestalo zbog toga što on ima problema sa sestrinim djetetom i nema obzira prema njenim osjećajima.

''Možda i bih da se ne ponašaš tako glupo'', rekao je, a ja sam otvorila usta od šoka i pogledala ga.

''Glupo?!'', viknula sam ne vjerujći da je to rekao. Odgurnula sam ga od sebe svom snagom i stisnula sam šake dok sam ga gledala i odmahivala glavom. ''Stvarno i jesam glupa jer pokušavam da popravim tvoja sranja pa onda ispadnem najgora. Mislila sam da ti je stalo do mene i do onoga što sam rekla, ali nekako sada vidim da je sve to sranje, Harry. Pažnja koju sam ja željela od tebe je očigledno sranje!''

''Bella ...'', pokušao je da nešto zausti, ali nisam mu dala da dovrši. Bila sam razočarana i u njega i u sebe i u cijeli svijet i morao je to znati. Zaista sam umorna od toga da moje emocije kod njega prođu samo ako mu pašu. Dok ga posmatram njegove oči su prikovane za pod, ruke opuštene, a lice blijedo dok grize usnu toliko da mislim da će mu pući.

''Izvini mala, glup sam'', rekao je, a meni se srce steglo. Nisam dala da to vidi pa sam izvana ostala stjena, a iznutra sam se urušavala jer je sve u meni samo željelo da smo sada zagrljeni i da nema proklete svađe i problema. Samo, to.

''Osjećam se loše'', rekla sam mu jedva dišući. Ako budem morala da pričam dugo zaplakat ću, a to ne želim da se desi. Ne više i ne zbog njega. On bi mi trebao donositi sreću, a ne suze.