Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 72. - Možda sam bila samo još jedna Rose u nizu (sezona 2)

Ostati nasamo sa Rose, a ne pobiti se ili posvađati meni je do sada bilo nezamislivo. Nikada nisam vjerovala, to jeste nisam na to ni pomišljala da će jedan dan ona sjesti za sto sa mnom i izviniti mi se za sve što se desilo. Šokantno je to što je taj dan došao. Kad mi je prišla očekivala sam da će mi se smijati jer ni ne sumnjam da zna šta se desilo između mene i Harrya, ali umjesto toga, ona je izgledala kao da joj je stvarno žao za sve i nisam mogla da sakrijem zbunjenost dok je moj mozak pokušavao da to sve shvati. Niall je bio daleko od nas i nije mogao da čuje razgovor, Louis je otišao, a ja sam osjećala kao da sam upala u Zonu sumraka.

''Hoćeš li me saslušati?'', upitala je.

''Bolje ti je da ne požalim što sam sjela da razgovaram sa tobom'', odgovorila sam. Sve ovo mi je izgledalo kao samo još jedan isuviše stvaran san. Bojala sam se da sam zaspala na predavanju i da sve ovo sanjam. Uštinula sam se da uvidim da li spavam i shvatila sam da me to mjesto boli. Mogu, također, i da se krečem. Ne, ovo nije san.

''Hvala što si mi dala šansu da razgovaram sa tobom. Da budem iskrena na ovo sam se odlučila nakon razgovora sa Nathanom jer prije toga nisam imala hrabrosti da to uradim.'' Podigla sam obrve na tu izjavu. Nisam mogla da vjerujem da je Nathan učesnik.

''Znači, Nathan je imao prste u ovome?'', upitala sam.

''Mislim da bih ti trebala pojasniti moj i Nathanov odnos te moj i Harryev odnos jer nije sve onako kako se tebi čini.''

''Prosvjetli me.'' Moj sarkazam je sijao u punom mahu, a Rose se namrštila jer ona očigledno nije imala namjeru da se šali u bilo kom pogledu. To me nekako natjeralo da se osjetim glupo pa sam maknula drski osmijeh s lica i utišala se kako bi mogla da priča.

''Nathan i ja smo bili u vezi dok sam ja još jedva poznavala Harrya. Nathan je bio nježan, dobar, blag i sve ono što bi jedna cura poželjela. Na žalost, meni to tada nije bilo dovoljno. Željela sam nešto drugačije pa sam počela da se motam oko Harrya. On je tada bio sa Taylor i nije vidio nikog drugog. Nakon što su prekinuli ja sam iskoristila priliku i našla se Harryu kao rame za plakanje. Nathana je to jako povrijedilo, ali ja nisam marila. Otišla sam i korak dalje i ostavila ga zbog Harrya. Zaljubila sam se jednostavno i nadala sam se da će mi on uzvratiti osjećaje. Na moju žalost, pogriješila sam onda kada sam to pomislila. Harry nije mario za mene. Nikada doista nije brinuo i volio me.''

Kad sam je saslušala shvatila sam da je iskrena. Njena priča podudarala se sa Nathanovom. Doista je i on tako ispričao da se desilo. Sad mi je bilo jasno zašto je ona toliko trčala za Harryem. Pored toga što je bila zaljubljena ona je žrtvovala vezu sa momkom koji je očigledno volio i poštovao da bi bila sa njim, a on je odbacio kad sam se pojavila ja. Odjednom mi je bilo žao i nje i Nathana. Krivila sam je za to što je poletila u zagrljaj Harryu, ali sam mogla da razumijem. Ljudi kad se iskreno zaljube polude i ne znaju gdje udaraju. Na kraju se jako razočaraju kad shvate da su sve radili uzalud.

''I? Kakve veze ja imam sa tim?'', upitam je da budem sigurna zašto mi sve to govori.

''Zato i jesam bila ljubomorna na tebe. Dobila si sve što sam ja željela bez da si se trudila. Mislila sam da si mi ga ukrala, ali onda sam vremenom shvatila da mi ga nisi mogla ukrasti. Niko mi ga nije mogao ukrasti jer on i nije bio moj.''

Na njenom licu kad je sve to rekla jasno sam vidjela tugu i kajanje. Kajala se za sve što je uradila. Pogotovo Nathanu. To sam jasno prepoznala po njenom ponašanju. Nervozno se vrpoljila, oči su joj gledale u sve osim mene, a usne su joj drhtale kad god bi spomenula njegovo ime.

''I šta ti sad predlažeš?'', upitala sam.

''Da sklopimo primirje. Htjela bih da ti kažem par stvari o Taylor'', odgovorila je. Podigla sam obrve u znak pitanja. Nisam očekivala da će to reći. Zašto bi ona meni htjela reći nešto o njoj, pitala sam se dok sam je pomno promatrala.