Komplikovan (H.S. ff)

Pogavlje 61. - Prijatno nam učenje

Postoje ožiljci koji ostaju čak i onda kada njihov trag nije vidljiv. Takvi su najčešće oni na srcu. Nevidljivi, ali ipak bolniji nego oni koje pod rukom možeš da osjetiš. Takav jedan meni je napravila djevojka koju sam smatrala prijateljicom. Nije me bolilo toliko to što mi je rekla. Više njen jadni način da zaštiti samu sebe od patnje bacajući mene u istu. Čak ni par dana kasnije u kojim sam je maksimalno izbjegavala nisu mi pomogli da to zaboravim. Život je išao dalje i bližili su se ispiti, a samim time i odmor i praznici, ali meni su njene riječi odzvanjale glavom kad god sam bila sama. 

Prijatni miris kafe širio se kuhinjom, a moje ruke su, obavijene oko šolje, velikodušno primale njenu toplinu. Pila sam tekučinu iz nje sporo, odugovlačeći, jer nisam još željela početi da učim. Još samo malo spokoja i tišine mi je trebalo. Samo malo pa da kažem da mi je ovaj dan presavršeno krenuo. Naravno, tu tišinu je nešto moralo da prekine. Bio je to moj telefon koji je zazvonio u sobi. 

Praznu šolju sam odložila, a onda sam požurila da se javim jer sam se nadala da me mama zove. Moja nada se ostvari kad ugledam da je to zaista ona. Vjerovatno želi da se dogovorimo gdje ćemo slaviti novu godinu. Dok joj se javljam razmišljam kako da je zamolim da Harry bude sa nama. Otkako je tata umro mama i ja nikad nismo proslavile novu godinu odvojeno i to je nekako postalo nepisano pravilo da tu noć moramo biti zajedno. Ni ja ne želim da se razdvajamo, ali želim i biti sa Harryem. Nekako se razočaram kad shvatim da ne zove zbog toga nego da mi poželi sreću za ispite i da mi kaže da naredna tri dana ide u Las Vegas na poslovni put. I ja njoj poželim sreću, a onda prekinem. Tri minute kasnije dobijam drugi poziv. Od Lisse je. Oklijevam par minuta prije nego stisnem zeleno dugme i približim mobitel uhu sklapajući oči da se smirim prije nego što razgovaram sa njom.

''Halo, Bella'', progovori, a ja stisnem usne i ostanem tiho. ''Jesi li tu?''

''Šta trebaš?'', pitam je hladno i sa velikom distancom od emocija. 

''Čemu takav ton?'', upita na što se ja nasmijem i odmahnem glavom. Ona stvarno ne zna čemu takav ton? Nevjerovatna je.

''Gle, reci šta hoćeš jer sam zauzeta.'' Ostanem bezobrazna i drska. 

''Znam da sm ispala kučka prema tebi, ali ubilo me to što me niko ne želi podržati makar radila najveću glupost u životu'', rekla je brzo i sa bolom u glasu. ''Žao mi je zbog svega, molim te oprosti.''

Oslonim se na zid i pogledam prema plafonu ne znajući šta da mislim. Povrijedila me i jedno oprosti ne riješava stvari. Trebat će joj više od toga da me ovaj osjećaj prođe. 

''Hoću da se iskupim'', započela je - ''Kriss i ja smo se dogovorile da večeras napravimo noć za djevojke, samo nas tri. Louis, Zayn i Liam su kod Liama sutra navečer i željele smo da se nas tri opustimo pred ispite. Bez alkohola naravno.''

''Razmislit ću'', kažem i prekinem joj prije nego nešto stigne nešto da kaže te odložim mobitel i izađem iz sobe. Prekrižim ruke i namrštim se razmišljajući da li da odem. Uvrijedila me, jako, a s druge strane voljela bih da se odmorim malo od svega, a ostanem li ovdje znam da ću cijelu noć provesti učeći.

''Bells, znaš li gdje je mlijeko?'' 

Harryev glas me uplaši jer sam odlutala u svoje misli pa se brzo priberem i viknem da je u frižideru kao i uvijek. Kad uđem u kuhinju on kopa po laticama i psuje jer ne može da pronađe žitarice. Pomognem mu i sve mu pripremim kako ne bi pravio nered. On par minuta jede u tišini, a onda se okrene prema meni i odloži kašiku.

''Šta je bilo?'', upita.

''Ništa'', odgovorim i okrenem glavu od njega. Nakon par trenutaka on se diže, priđe mi i natjera me da ga pogledam. Maknem kosu za uho i pogledam ga te slegnem ramenima. Ispričam mu čitav razgovor, a njegov odgovor na me  potpuno iznenadi.