Poglavlje 13. - Možeš li biti malo suptilniji?

1.3K 68 12
                                    

Sjećam se da smo se jednom prijateljica i ja odlučile napiti jer nas je zanimalo kakav je osjećaj biti poptuno izbačen iz stroja. To je bio prvi put da smo pile uopšte i bile smo poprilično zagrijane za to. Ukrala sam od mame flašu viskija iz vetrine i pobjegle smo u moju sobu sa čašama za vino jer nismo znale koje bismo trebale uzeti. Kad viski piješ iz čaše za vino, a pritom si početnik i ne znaš da alkohol lahko udara u glavu pa sipaš pola čaše, napiješ se za relativno katko vrijeme. Sjećam se da sam jedva popila prvu čašu i da sam skoro povratila. Nakon nekog vremena osjećala sam se omamljeno i neobično veselo.

Tako sam se i sada osjećala dok su mi pred očima plesali razni oblici. ''Sutra neću moći na fakultet'', zaključim. Grlo mi je suho pa uzmem jednu čašu sa stola i ispijem pola njenog sadržaja. Već me je počelo hvatati tako da nema smisla da se sad ustežem.

''Igramo fote'', predloži James.

Ta ideja je naišla na negodovanje pa su je otpisali. Bilo mi je drago zbog toga jer mrzim tu igru sve od kad smo je posljednji put igrali i kad su mi zadali zadatak da poljubim momka iz drugog razreda. U toj igri obično su zadavali glupe zadatke i ako nije bilo u pitanju ljubljenje onda je sigurno na redu bila neka odvratna stvar. James je nastavio predlagati sve dok mu nije ponestalo ideja.

''Šta biste vi onda?'', upitao je potpuno nezadovoljno. Još sam izenađena da niko nije predložio igru istine jer je ona najpopularnija i uvijek se, kao po nekoj tradiciji, igra na ovakvim zabavama.

''Obmotavanje.'', viknu neko. Ta ideja je naišla na odobravanje od svih pa je zato James pristao. Nikada nisam čula ime te igre, ali sam naziv mi se nikako nije dopadao.

''Oko čega bismo trebali da obmotajemo?'', upitaše.

Razgledali su uokolo i uočili stub koji odvaja hodnik, kuhinju i dnevnu i kao da im je sinula ideja. Moje su sumnje postale još veče kad mi je postalo jasno da će igra uključivati i stub. Nadam se da neće biti ništa nasilno u pitanju jer mi nobitel nije pri ruci, a i zbog ovog osjećaja vrtoglavice ne znam koliko bih daleko dospjela ako bih i pokušala bježati.

''Priđimo bliže.''

Na taj prijedlog svi su prišli bliže stubu. Pa, svi osim mene. Ja sam se odlučila držati po strani nadajući se da će me preskočiti. Rose, crnokosa djevojka i prijateljca joj su se šaputale jedna drugoj nešto i smijuljile su se gledajući u stub. Njihov optimizam je na mene imao kontra efekat. Sve što bi njima moglo biti zabavno, za mene je zasigurno bilo previše.

''Ko će prvi?'', upita James.

''Ja.'', viknu ona crnokosa. Dobrovoljno je istupila ispred nas i poklonila mu je osmijeh.

''Dobro, Kaya ide prva.''

Pa, bilo je vrijeme da saznam kako se igra ova igra. Odbila sam pomisao da ih pitam jer su prošli put bili isuviše iznenađeni, pa nekako nisam ni sumnjala da bi i ovoga puta bilo isto. Okrenula se prema Liamu, barem mislim da se tako zove, ali se ne bih mogla zakleti zbog osjećaja ošamučenosti koji se sve više povećavao. On joj je otkopčao haljinu i pustio je da lagano padne s nje, a ona je onda izašla iz nje. Moja usta su udarila o pod nakon toga. Nosi crveni, čipkasti donji veš i vidim poglede drugih. Muškarcima se sviđa, a djevojke odvaguju da li da je slijede ili da urade nešto još luđe od nje. Spojim usne u ravnu liniju i maknem pogled s nje shvativši da ne želim da igram ovu igru. Možda jesam pripita, ali nisam toliko pijana da se skinem ispred svih. To obično bude popračeno slikanjem, snimanjem i javnim prozivanjem.

''Dalje!'', vikne James. Polahko je skinuo svoju majicu te je zavezao za njenu haljinu i obmotao ih je oko stuba ostavivši da se ostali dijelovi odjeće mogu nadovezivati. Sada sam shvatila zašto se igra zove obmotavanje. Obmotavanjem se riješavaju odjeće. Za njih je noć, izgleda, tek počela.

Komplikovan (H.S. ff)Where stories live. Discover now