Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 12. - Neka igra započne

Sat vremena kasnije jasno sam čula otvaranje ulaznih vrata i bat koraka više osoba. Došli su. Stavila sam slušalice ranije, ali sada sam pustila muziku kako bih prigušila zvukove i kako ih ne bih čula. Željela sam nazvati Marie, ali ona nije bila kod kuće pa je taj plan propao. Vratila bih se po picu jer umirem od gladi, ali ne želim da ih susretnem. Ne mogu ni zamisliti ko je sve unutra. Listam svesku i pitam se šta rade, čemu se smiju i ko je sve došao. Da li je i ona tu? Mora biti. Sigurno sada sjedi s njim, ili na njemu i ljubi ga bez imalo srama pred svima. Zašto mi Louis i Kris nisu rekli da će doći?

Nakon par minuta moja znatiželja je pobijedila. Nisam znala šta želim da čijem i dokažem, ali znala sam da hoću samo da čujem šta pričaju. Nekulturno je, znam, ali ne mogu protiv sebe. Približim se vratima i shvatim da neću puno čuti jer su upalili muziku. Čekam par trenutaka, a onda muzika utihne i sada čujem samo jedan glas. Ostali prisutni se cerekaju.

''Pozovi cimerku. Rekao si da ćemo je upoznati'', kaže meni nepoznati glas.

''Mora da je Harry nije ni pozvao'', kaže Louis.

''Glatko me odbila kad sam je pozvao. Čini se da joj nisam previše drag'', odgovara Harry. Skoro da viknem da dobro zna zašto je to tako, ali onda se sjetim da ne znaju da ih čujem.

''Ne mogu da zamislim zašto je to tako'', kaže Rose. Njen glas mi pošalje trnce niz kičmu i poželim da je udarim. Na žalost, to u ovoj situaciji nije moguće.
Primorana sam da šutim i slušam kako pričaju o meni.

''Pozovi je. Ako je izdržala s tobom ovih par dana mora da ima muda'', ponovi muški glas. Ostali su se počeli smijati. Sve mi je polahko išlo na živce. Među glasovima sam prepozanala i Kris. Počinjem se ljutiti. Zašto me, pored svih djevojaka unutra, spominju?

''Ne bih da se ponovo svađam s njom. Ta cura ima neki opasan problem sa mnom.''

Kolutam očima na Harryeve riječi. Svaki problem koji nas dvoje imamo započeo je on. Ne razumijem zašto se sad pretvara da ne zna zašto ga ne podnosim večinu vremena kad dobro zna da je on uzrok tome. Njegove promjene raspoloženja mi nikako nisu jasne. Jedino kada pomislim nešto lijepo je kada ga gledam iz daljine. Sa sigurne udaljenosti.

''Nego, gdje je pica?'', upita onaj nepoznati glas.

''Nema više. Barem dobro kuha ako ništa drugo'', odgovara mu Harry.

Zastajem u nevjerici i skoro udarim o vrata pokušavajući da se pridržim. Pojeli su je ... pojeli su ono što sam pravila posljednjih sat vremena. Stomak mi počinje krčati, podsjećajući me da sam gladna i da sam ja trebala biti ta koja će pojesti tu picu. To je bila prelomna tačka. Uhvatila sam hvaku i otvorila sam vrata. Svi ostali su zastali s radnjama i pogledali su u mom pravcu. Naša dnevna soba je bila pretvorena u mini disko klub. Željela sam ubiti Harrya.

''Hej Harry, vidim da si se odlučio poslužiti bez mene'', kažem pokušavajući da se kontrolišem. Ne znam zašto, ali moja reakcija je izazvala smijeh kod svih prisutnih. To me je jako naljutilo. Bez da sam trepnula uzela sam liniju i bacila sam je na pod. Ako nam pozovu policiju, u što ne sumnjam, mislim da će s njima imati više posla nego sa djevojkom koja baca liniju.

Navala hrabrosti koju sam od nekle dobila i dalje me je držala, ali već je počela da nestaje i zapitala sam se da li sam trebala dopustiti bijesu da me ponese. Bar je smijeh prestao i sad su svi gledali u mene s malenom dozom straha. Bilo mi je jasno da sa ovakvim ljudima mogu da se nosim samo ako se budem ponašala kao i oni.

''Opasna cura.''

Pogledala sam u Harrya koji me gledao zaprepašteno. Dobro, barem sam i ja njega jednom zaprepastila. Prijalo je barem jednom zamijeniti uloge. Vidjela sam da se dvoumi da li bi trebao nešto reći ili ne, ali uputila sam mu pogled koji je govorio da je bolje da sačuva za sebe sve što želi da kaže. Pročitao je moje misli i ostao je tiho.