Komplikovan (H.S. ff)

Poglavlje 20. - Smatraj to kao revanš za vašu zabavu

Oboje gledaju u mene i odvagujem koliko ću imati štete ako pokušam skočiti kroz prozor. Počinjem ozbiljno razmišljati o tome kada Zayn priđe stolu, izvuče stolicu i sjedne pored mene. Odustajem od te pomisli onda kada shvatim da ću vjerovatno umrijeti pokušam li to da uradim obzirom da smo na drugom spratu, a zadnje dvorište je betonirano. Bijeg kroz vrata mi je onemogučen zbog Lise koja i dalje stoji pored stola i gleda u Zayna kao da je ustao iz mrtvih.

''Zayn!'', vikne, napokon, i zagrli ga tako snažno da imam osjećaj, prema njegovom izrazu lica, da mogu zaključiti koliko ga boli. Međutim, usprkos tome uzvratio joj je zagrljaj velikodušno i nasmijao se. U svom tom hausu shvatila sam da im zavidim. Kada bismo barem Harry i ja imali u pola ovakav odnos. Kada bih ja potrčala njemu u zagrljaj on bi se vjerovatno izmakao tako da pandem. Nakon toga bi mi se vjerovatno i nasmijao i rekao da sam udarena u glavu. Ne mogu čak ni zamisliti sličnu scenu s njim.

''Dobro sam Lis. Stvarno.'' Ona je klimnula glavom, pustila ga je, a onda se okrenula prema meni. Iz njenog pogleda sam mogla zaključiti da razmišlja šta kaže i kako da se ponaša. Sjela je na svoju stolicu, a onda je uzdahnula.

''Vjerovatno sam izgledala ludo, ali jako sam se zabrinula za njeg'', kaže, a ja odahnem i osjetim olakšanje.

''Shvatam te. Ne znam kako bih i ja reagovala da sam u sličnoj situaciji.'' Moje riječi su bile iskrene, ali dobro sam znala činjenicu da se vjerovatno nikada neću naći u istoj situaciji. Željela sam još nešto reći, ali pošto sam krajičkom oka vidjela drugog momka u hodniku koji je izgledao kao da mu je neugodno, zaustavila sam se i nisam rekla ništa. Zayn je upratio moj pogled i okrenuo se prema njemu.

''Liam i ja smo došli tu na par minuta tako da vam nećemo smetati'', reče, a ja se mentalno udarim po licu. Liam. Sada mi je jasno zašto mi je izgledao tako poznato. To je onaj momak sa zabave koji me je pozvao na svoju zabavu. Ne mogu da odlučim jesam li sretna što ga vidim ili sada imam još jedan razlog više da pobjegnem iz ovog stana.

''Već sam mislio da ću biti prisiljen da odem'', kaže i nasmije se. ''Zdravo Bella.'' Pozdravio me razdragano, ušao je u kuhinju i pružio mi ruku. Željela sam odbiti njegov stisak, ali sam ipak odustala od te ideje jer bi ovoga puta meni bilo neugodno.

''Ćao.'', kažem izvlačeći ruku iz njegove prije nego što su se pošteno i dotaknule. Nije djelovao zadovoljno zbog toga, ali nije ništa rekao.

''Vi se znate?'', upita Lisa. Njen pogled je prelazio sa mene na njega i kao da je odvagivala da li smo prijatelji ili se samo površno poznajemo.

''Da. Bio sam na njihovoj žurci prije par dana, a ona je obećala da će doći na moju'', odgovori. Njegov pogled je počivao na meni i zbog toga sam ja svoj skrenula, a i tijelo sam zakrivila tako da je sada gledao u moj profil.

''Zato je policija dolazila.'' Pogledala sam iznenađeno u Lisu koja je piljila u Liama, a on je gledao u mene. Nalazili smo se u začaranom krugu i želja da pobjegnem postala je više hitnost nego želja.

''Policija?'', upitam ni ne potrudivši se da prekirjem iznenađenje. Ne sjećam se da su bili pošto mi je pola te večeri u magli, ali mogućnost je velika obzirom na to da je prošlo dvanaest sati, a nismo bili sami u zgradi.

''Nisi bila tu. Harry te tad odveo'', pojasni Liam. Klimnula sam glavom zaustavivši ga prije nego što je rekao bilo šta više. Nisam željela čuti skračenu verziju te noći niti sam željela da ljudi koji nisu bili tu znaju nešto o tome. Što se prije prestane pričati o tome to ćemo brže svi to zaboraviti. Kad me Liam podsjetio da mu je zabava ubrzo željela sam mu odmah reći da neću doći, ali onda sam osjetila nelagodu i odlučila sam da mu to ne saopštim u lice. Možda jesam kukavica, ali ipak ne mogu gledajući ga u oči reći da ne želim da dođem.