Devojka od zvuka šume

1 Deo

"Dušo, zašto ćutiš ceo put" - odjednom se začula mama za volanom.
"Ne znam šta bih rekla mama, sve mi je ovo novo, cela ova situacija, a za par minuta ću videti i svoju novu kuću." - dodala sam.
"Zar ne znaš kako izgleda bakina i dekina kuća Leno?" - upitao me je tata.
"Bake i deke se sećam, ali kuće, jedva, kroz maglu..." - bila sam iskrena.
"Dobro Milane, možda se stvarno Lena neseća, ipak je posle 11/12 godina prestala da ide, jer je bilo više obaveza u školi od 5 razreda, a i tad smo je upisali i na pevanje privatno" - mama je objašnjavala.
"Da, sećam se, upravu si, nakon toga su samo oni dolazili kod nas, bar do pre nekog vremena..." tata je izdahnuo.
"U redu je prekinimo priču o tome, Leni se ne priča i to je u redu, ali dušo, ne možeš zauvek da budeš tako potištena, gledaj na ovo kao na novi početak" - mama je veselo izjavila a ja sam klimnula glavom i nastavila da gledam kroz prozor.

"Novi početak, je li? Meni smao date informaciju da se selimo i to je sve, dobro pa mi niste rekli dana kad smo polazili nego jedan mesec ranije. Razumem ja da je zbog tate sve to, ali u trenutku kada ste razmišljali o tome ranije i kada ste razgovarali o tome mogli ste mene da konsultujete ,pa nisam više dete, imam 16 godina i želim da se tako samnom i ponašate. Pa sve se ovo i mene tiče. Nekad stvarno imam utisak da me gledaju kao istu onu Lenu od pre 5 godina!" - mislila sam u sebi.

Auto se parkirao, a nisam ni primetila sve do trenutka kada mi je mama otvorila vrata od kola na koja sam bila navaljena, pa sam i za malo pala.

Stojim ćutke, i gledam ispred sebe. Ja se sećam da je kuća bila malo zabačenija od ostalih, da je bila pored reke i blizu šume, ali da je bila ovoliko velika i da je izgledala ovoliko moderno, e toga se ne sećam.

"Šta misliš dušo?" - pitao je tata - "Malo smo renovirali mama i ja, mislim ljudi koje smo poslali, nismo mi bukvalno radili na kući, ali da, izgleda baš onako kako smo zamislili".

"Meni se svidja, a imaš i svoju sobu na spratu, sa velikim prozorima od poda do plafona, baš kako si mi opisala da želiš da renoviraš svoju staru sobu u gradu, mislim da sam se svega setila, ali ako želiš nešto da promeniš i to ćemo završiti ipak je to tvoja soba"

Malo sam šokirana, ali me je sve to sa mojom sobom razveselilo, drago mi je što su se setili šta sam im pričala još pre par meseci da želim za svoj sledeći rodjendan. "Hvala vam što ste se setili, i kuća predivno izgleda, mogla bih da se naviknem" - nisam više nervozna. Iz mene je sada izbijalo oduševljenje i potrčala sam da ih zagrlim.

Sada sam već željno iščekivala da udjemo unutra i pogledom sam fiksirala kvaku ulaznih vrata.

Tata je to primetio pa mi je samo tutnuo ključeve od kuće i pogledom pokazao ka vratima pa klimnuo glavom.

Ja ću ih prva otključati, ne mogu da verujem, ne mogu da verujem, ne mogu da verujeeem! Odskakutala sam do vrata, mama mi je doviknula - "Udesno", a ja sam okrenula ključ.

Tu smo, svi u kući. Vidim dnevnu sobu, vidim kuhinju, trpezariju, veliko kupatilo, malu ostavu... Žurno se penjem na sprat i zatičem još jedan manji toalet, maminu i tatinu spavaću sobu, moju sobu i vrata koja vode na odgromnu terasu. Wow je najmanje što mogu reći.

Sada se lepo smeštam u svoju sobu i detaljno je razgledam.

Svidja mi se, odiše prirodom i svežinom. Ima krevet kakav sam zamišljala, velike prozore sa pogledom na šumu kakve želim i najvažnije, ogromnu policu sa knjigama koje jedva čekam da čitam. Dekoracije su na svom mestu, ništa ne bih menjala. Toplo mi je oko srca. Nisam više nimalo ljuta na njih. Svega su se setili.

Nije mi više krivo što nismo u gradu, ovako mi se svidja za sada.

Zagledala sam se kroz prozor, u šumu, na neki čudan način me privlači sebi i doziva. Gledam tako neko vreme nepomična sve dok me ne prekine mamin glas - "Dušo mogla bi da sidješ da jedemo, ništa nismo jeli od kad smo krenuli, a i valja da za prvi ručak u novoj kući budemo svi zajedno".

Njene reči su me tregle - "Stižem mama" - odgovaram i strčavam dole.

Lepo smo ručali i razgovarali, i tada su mi priznali da smo se najviše zbog tate preselili, a ja sam im iskreno rekla da sam ih već čula i da znam. Kasnije se nismo vraćali na tu temu.