Devojka od zvuka šume

4 Deo

"Dobro jutro, nadam se da te nisam probudila" - mama tiho izgovara.
"Ne nisi mama već sam budna, ali gde si krenula ovako rano?" - upitala sam videvši je obučenu i malo našminkanu i kose svezane u rep.
"Do pijace, zato sam i došla, da vidim da li si budna, pa pošto jesi, ako želiš mogu da te sačekam par minuta, pa da odemo zajedno" - prozborila je sada već normalnim tonom.
Na brzinu sam razmislila i rekla sebi što da ne - "U redu silazim za najviše 15 minuta, šta radi tata?"
"Trenutno pije kafu, pa će uzeti laptop u ruke, znaš da mora da radi, bez obzira što fizički nije firmi, idem ja dole, čekam te u dnevnoj sobi" - rekla je zatvorivši vrata.

Ustala sam i nabrzinu otišla do toaleta. Presvukla se i izašla iz sobe.

Mamu sam zatekla u dnevnoj sobi kako je i rekla, pozdravila se sa tatom, pa smo i otišle.

"Očekivala sam da će biti više gužve" - kazala je mama tati dok je spuštala kese sa povrćem na sto u trpezariji.

Mama se zatim pridružila tati, pa su zajedno radili. Ja sam se spremila i otišla da se nadjem sa Eli. Srela nas je na pijaci pa smo se dogovorile da se vidimo kasnije.

Ovog puta sam je pitala da malo prošetamo šumom, palo mi je na pamet da ćemo možda naići na jezero koje sam sanjala prošle dve noći.

Hodajući kroz šumu u jednom trenutku sam je upitala - "Eli, da li postoji neko jezero ovde u šumi?"
- "Trebalo bi, mada ja nisam nikad bila na tom jezeru." - odgovorila je.
- "Kako onda znaš da postoji ako nisi nikada bila tamo?"
- "Čula sam iz priča, tačnije rekla mi je nekom prilikom jedna baka koja živi sama ovde u selu"
- "Da li ti je samo za jezero rekla da postoji ili ti je pričala o još nečemu vezano za ovu šumu?"
- "Mislim da jeste, spominjala je razne stvari, dobre i loše vile, valjda neke vilenjake, svetleće cevće i svašta takvo. Mada se ja se ne sećam kako ide priča"
- "Aha dobro, nema veze"
-"Ako te toliko zanima Leno, mogu da te odvedem do nje pa da je sama pitaš, dobra je ona bakica, sigurno će ti ispričati sve što te zanima"
- "Stvarno bi me odvela do nje? Hvala ti Eli, divna si. Jedva čekam da je posetimo"

Tako smo šetale šumom još neko vreme. Zatim smo se rastale i svaka je otišla na svoju stranu.

Kod kuće moji roditelji su idalje radili, nisam htela da ih ometam pa sam im samo doviknula da sam stigla, i otišla u svoju sobu.

Bilo mi je dosadno, tako da sam samo sedela i razmišljala. O šumi i snu. Samo mi se to vrzma po glavi.

-------------------------
Nedelju dana kasnije...

Svako veče, svako jutro, sve isto.
Iz dana u dan isto sanjam. I jedina promena u snu je što svaki put mogu da se pomaknem malo više u trenutku kada me neko doziva. Čak i sa tim idalje ne mogu da vidim ko je to. Prošle noći, u snu sam uspela da pomaknem celo telo u stranu. Ali svejedno nedovoljno da bi videla ko me zove.

"Ovo već postaje nepodnošljivo, zašto više uporno sanjam taj prokleti san, zašto i posle više od nedelju dana ne mogu da vidim ko stoji iza mene?Izjeda me ta činjenica! Zašto to sanjam sada kada smo se preselili? Već počinje da me nervira sve ovo!" - besnim u sebi dok nameštam krevet - "ko je ta devojka, izgleda mi kao vilenjak, možda i jeste, zašto bih sanjala vilu? Da li me ona doziva? Zašto me ta pesma i šuma toliko privlače?"

Pokušavam da se smirim nagovarajući sebe da bespotrebno trošim vreme na razmišljanje o tome i da je sve to verovatno od stresa i nagle promene zbog preseljenja. Ali kako vreme prolazi, meni se sve više i više čini da tu ima nešto više od stresa  zbog selidbe...