Devojka od zvuka šume

16 Deo

Gotovo sam gazila sve ispred sebe. Ne gledajući gde idem užurbanim koracima sam se kretala ka Oliverinoj kući.

Pošto nisam gledala gde idem sledeće je bilo očekivano...

Takvom jačinom sam se slupala u nešto da je glava počela da me boli. Naravno, morala sam, jer da nisam ispala smotana i šeprtlja kao i uvek to ne bi bila ja. O šta drugo da udarim nego o banderu!

Dok mi se još vrtelo u glavi, naslonjena o banderu polako sam otvarala oči - "E da sam obraćala pažnju na putanju kojom  idem do sad bih već stigla!"

Gledajući u betonski stub videla sam dosta papira okačenih i zalepljenih za njega. Jedan mi je privukao pažnju. Na njemu je bio nacrtan vuk i nekakv znak je bio u donjem desnom uglu papira, učinilo mi se da je zasvetleo na trenutak.

Kada sam trepnula niti je bilo znaka, niti nacrtanog vuka, a još manje je nešto svetlelo.

Zašla sam krug oko bandere par puta ali nije bilo ničega... Sigurna sam da sam videla taj papir, pa nisam luda! Valjda...

No nebitno to sad, uputila sam se ka Oliveri!

Kada sam stigla ispred kapije u dvorištu nije bilo nikoga. Dozivala sam Oliveru par puta ali ništa. Čak sam pomislila i da sam pogrešila da treba sutra da dodjem. Ali nešto me je vuklo da udjem u kuću, intuicija mi je govorila da moram smesta ući u kuću. Što sam i uradila.

U predsoblju ništa, kuhinja takodje, nije bilo nikoga ni u dnevnoj sobi, ali kada sam pogledala u širom otvorena zadnja vrata učinilo mi se da se nešto crno pomeralo u daljini na kraju dvorišta, do ograde.

Istrčala sam napolje i videla crnog vuka. Pogledao je u mene i istog trenutka preskočio ogradu i nestao. Na glavi sam mu primetila nešto što je svetlelo i jako je podsećalo na znak sa papira od malopre koji je nestao. Kad sam pogled preusmerila sa vuka ka dole, u travu videla sam Oliveru kako leži i mumla nešto.

Odmah sam joj prišla. Idalje je mumlala, više pričala nešto jako tiho, jedva čujno. To je trajalo još nekih 15 sekundi kada je pogled preusmerila na mene - "Leno, došla, tako mi je drago da si dobro, milsila sam da će i po tebe doći. O hvala nebesima!" - pričala je sa olakšanjem u očima.

- "Kako to mislite Olivera? Šta se ovde desilo, jeste li dobro?!"
- "Jesam dušo, ne brini, samo sam bila nespremna, nisam očekivala napad i to je sve"
- "Mislite na vuka? Osećala sam da se nešto loše dogodilo..."
- "Već sam ti rekla, to su njeni vukovi koje ona šalje da nas zaplaši"
- "Meni ovo nije delovalo kao samo zaplašivanje Olivera, zar niste bili u opasnosti?"
- "Ako sam stara ne znači da sam i slaba, nisam ja obična stara gospodja sećaš se? Jedan njen vuk mi nemože ništa, a i sada smo korak ispred."
- "Korak ispred?"
- "Malopre, dok sam tiho pričala, zapravo sam izgovarala jedne jake čini za praćenje, tako da kada god hoću, mogu da vidim lokaciju tog vuka, gde se kreće, šta je oko njega i da čujem neke zvukove oko njega"
- "Wow, pa vi ste stvarno odlični gospodjo Olivera, divim Vam se!"
- "Hvala ti na lepim rečima dušo, možeš li mi po oči da ustanem, nezgodno sam pala?"
- "Naravno."

Sele smo u dnevnu sobu, a Olivera je odmah krenula da priča:
- "Dušo, drago mi je da si dobro i hvala ti na pomoći, stvarno sam mislila da će i tebi nešto uraditi"
- "Na šta mislite?"
- "Ništa se čudno nije dogodilo danas? Naprimer dok si dolazila do mene?"
- "Zapravo jeste, kada sam slučajno udarila glavom o banderu *ispričam šta se desilo*, ali pošto ničega nije bilo nastavila sam put ka Vama, dalje znate."
- "Vidiš, tebe nije napala, upozorila te, to nije dobar znak, razmisliću o tome. Da li su ti snovi idalje isti?"
- "Ne mogu više ni da spavam normalno kad saznam šta me čeka svako veče i svako jutro kad ustanem..."
- "Sigurno postoji neki način da taj niz snova prekinemo, svakako je uspostavljen magijom, tako da se magijom može i prekinuti, ne znam kako se ranije ovoga nisam setila."
- "Biće mi drago ako neke noći sanjam nešto drugo, bilo šta osim tog istog glupog sna koji se periodično ponavlja sa periodičnim pojavljivanjem novosti u njemu..."
- "Da, pozabaviću se time, i baciću zaštitne čini na tebe i sebe, kao i postaviti  zaštitnu barijeru oko tvoje i moje kuće, tako da njeni vukovi ili ona ne mogu da udju, tj. moraću da blokiram magiju uopšte unutar barijera, bar privremeno, radi sigurnosti. Nećeš moći da vežbaš magiju kući, ali tu je šuma uvek svakako."
- "Ne znam kako dovoljno da Vam se zahvalim na svemu što radite za mene"
- "Ne opterećuj se oko toga, želim to da radim."
- "Hvala Vam ali, zar nisam došla zbog one poruke koju ste mi ostavili?'
-"Ah da, pripremi se, ni meni nije bilo lako da prihvatim..."