Devojka od zvuka šume

27 deo

-"Dušo, jesi li sigurna da je sve bilo u redu i da si polako uputila psa van šume?" - mama me je ćutke gledala, a tata je bacio pogled ka mami, a onda zbunjeno ka meni.

-"Na šta misliš mama?" - smeškala sam se kao nevino dete, nervoznija nego ikad.

-"Pa, rub haljine ti je isprljan, a i mašna ti se odvezala. Cipele si takođe uprljala..." - mama je nastavljala.

Ja sam jako brzo odgovorila, što uverljivije je moglo u tom trenutku - "A to, mama, pa zar me niste videli kad sam se saplela onde iza onog žbuna?" - ovo je najveća glupost koju sam mogla da smislim, ali idalje sam se smeškala...

"Ne, ja te nisam video, nismo to primetili, izvini ljubavi molimte, boli li te nešto?" - tata je pitao nežnim tonom.

Odmahnula sam glavom. Toliko mi je sad olakšao... Tata me opet spašava, a da nije ni svestan koliko.

Mama je samo ćutala, tako da nisam znala šta tačno misli, ali mi je svojim izrazom lica i smehom naznačila da je sve u redu.

Moram da smislim, zapišem i zapamtim neke već spremne izgovore za ovakve situacije... Ne znam još koliko će mi puta uspeti da ovako u trenutku lupam najveće gluposti. Sreća je što preokupirani poslom trenutno.

Nakon piknika smo došli kući i svako je radio šta je hteo. Mama i tata su prvo nešto radili na laptopu, a nakon toga sam ih videla da gledaju nešto na televizoru. Seriju neku valjda, mada u redu je sve to, imaju i oni prava na odmor od posla. Ionako rade po ceo dan.

Ja sam senposle piknika dogovorila sa Eli da se nadjemo ispred škole u selu da se vidimo, i prošetamo malo. Tako da sam se spremila, obukla neki onako baš letnji autfit i otišla.

Kada sam stigla, Eli nije bilo. Ipak se pojavila nakon par minuta i izvinila mi se što kasni. Napravile smo krug oko pijace, pa smo se vratile do škole i onda smo odlučile da malo prodajemo i pored reke. Što smo i uradile.

-"Ova voda je tako čista, kad sam ovde, bukvalno mirišem prirodu" - rekla sam.
-"Znam taj osećaj Leno, od malena obožavam ovo mesto" - Eli je dodala.
-"Koliko često dolaziš ovde?" - pitala sam.
-"Kad god mi treba malo mira, nekako ovo mesto je svačije i ničije, ali ja toliko osećam da je moje, i od kad sam bila mala devojčica, prvo me mama dovodila ovde, tata ponekad takodje, a evo sada i sama dolazim."
-"Eli to je stvarno strava, iskreno. Mislim u gradu je bilo dosta kul mesta, kao što je bioskop, ili kuglana, kafići, karaoke... Sve je to lepo i ja obožavam da idem na sva ta mesta... Ali ovde je nekako lepota drugačija, dublja. Nekako, kako da kažem...? Divnija lepota, mirnija."
-"Razumem te na šta misliš, odrasla sam ovde, i ne znam, nekako ispunjava, kao da sve probleme reši priroda oko tebe."
-"Kako to misliš reši sve probleme?"
-"Pa, Leno, ne bukvalno reši, već ti olakša, makne mi iz tela nervozu, ljutnju, tugu, bes, strah..."
-"Aha, sad shvatam. Dobro tu si upravu, ne mogu da opišem baš, ali jednostavno mi lakne kad sam u šumi. Sa svim tim da me možda očekuje neki Gordanin vuk, ili ona sama, ko zna?"
-"Kad smo kod Gordane i vukova, nešto si mi napomenula malopre čini mi se za to. Jel' se desilo nešto?"

Klimnem glavom i ispričam joj sve od jutros.

Kada sam završila, razvukla je kez od uva do uva i skočila da me zagrli.

-"Toooo Lenooo! Ti si najjača, najsavršenija, najsnažnija, najbolja drugarica zaštitnica sela" - viknula je i obe smo momentalno prasnule u smeh.

-"Svaka čast Leno, to je tako divno! Mnogo mi je drago zbog tebe, i drago mi je što si se izvukla kod roditelja, ni sama ne znam kako ću mojima da saopštim celu ovu zbrku" - Eli je pričala kao navijena.

-"Za mamu i tatu me je samo srećna zvezda iznad glave spasila, ali ne smem više tako, moram da razmišljam brže i da počnem da govorim nešto što ima smisla, a ne da samo lupetam ono što mi prvo padne na pamet" - dodala sam i dalje sa malim smeškom na licu.

-"U pravu si, i ja ću razmišljati o tome, možda se nadjem u sličnoj situaciji" - rekla je.

Potvrdno sam je pogledala.

-"Nego Leno, jesi li rekla Oliveri za sve što si postigla jutros?" - zamišljeno je pitala.

-"Ne, nisam još" - rekla sam.

-"Pa trebala bi, biće ponosna na tebe" - uverila me je u to.

Nakon toga smo još malo pričale i rastale se.

Sutradan ustajem i kao i uvek, san, gluposti, devojaka kod jezera, šuma, baka, rupe bez dna i još svašta nešto...

Mislim da već postajem podosta umorna od tog sanjanja, pa bolje onda ne spavam...

Nakon doručka sam se trebala uputiti kod Olivere, mami sam javila da sa Eli idemo nešto oko cveća u dvorištu da joj pomognemo. Sve sam slagala, osim toga da i Eli ide samnom.