29 deo

17 3 0
                                    

Sekunde su prolazile a Eli i ja smo ćutale.

Pretpostavljam da su joj se trenutno po glavi vrtela, ako ne ista, onda bar slična pitanja.

"Opet pričamo isto, zar se stvarno previše družimo? Čekaj, ako zašto je njoj toliko hitno kao i meni da se vidimo? Da se nije nešto sa Gordanom desilo? Možda su neke lepe vesti?" - mislila sam u sebi idalje ne progovarajući ni reč.

-"Leno!?" - začula sam Elin glas sa druge strane telefona - "Čuješ li me? Leno? Veza je idalje otvorena? Jesi li tu?"

- "Da, da jesam, samo sam se zamislila. Izvini." - zbunjeno sam pričala.

-"I ja sam maločas, u redu je. Nego šta si ono htela da mi kažeš?" - sada je ona zvučala zbunjeno.

-"A... Ja... Pa..." - još uvek sam napola razmišljala u sebi šta da kažem.

-"A ne, ustvari sam ja tebe zvala, jao gde mi je mozak. Ja treba prva da pričam" - idalje je zvučala zbunjeno.

Da li se osećala isto kao i ja?

Ćutala sam.

Odjednom je odlučno zvučala - "Leno, da se ne glupiramo, i ti si ustala pre par minuta, isto kao i ja, zar ne?"

-"Da, jesam. Što?" - izustila sam.

-"Hajde da se nadjemo nakon što doručkujemo. I ja i ti smo zbunjene. Svakako treba da pričamo, zato sam te i zvala" - objašnjavala je.

-"U redu, možemo da se nadjemo kod ulaska u šumu?" - pitala sam.

-"Može" - dodala je.

-"Čekaću te, vidimo se." - rekla sam i pozdravila je.

-"Vidimo se" - zatim je prekinula vezu.

Nisam baš sigurana šta se tačno malopre dogodilo, ali dobro, naćićemo se za nekih pola sata do četrdeset minuta. Tada ćemo sve nedoumice razjasniti. Valjda.

Posle doručka sam otišla na dogovoreno mesto. Nisam je čak ni dugo čekala.

Kao da je tenzija od pre, nastala preko telefona, naprasno nestala.

Poletele smo jedna drugoj u zagrljaj.

Samo sam pomislila u sebi - "Ona je tako divna prijateljica, ne bih je menjala nikada."

Počele smo pričati o svakidašnjim stvarima, smejale se, šetale šumom...

Počele smo pričati o svakidašnjim stvarima, smejale se, šetale šumom

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.


Zatim smo obe ućutale.

Ovoga puta sam ja prva počela - "Eli moram nešto da ti ispričam. Nešto čudno i verovatno važno se desilo sinoć."

Malo me je samo gledala, zatim je i ona progovorila - "I ja sam želela da pričamo o nečemu takvom, reci mi o čemu je reč?"

Zatim je napravila onaj upitan izraz lica.

-"Vidi ovako, juče mi je u posetu pred spavanje došla, verovala ili ne sova."
-"Došla je da te uspava?"

Obe smo se slatko nasmejale njenoj šali.
Zatim sam nastavila.

-"Mislila sam, da je u pitanju Oliverina sova i da je opet došla nešto da mi da, ili tako nešto. Ali zapravo nije bilo tako."
-"Pa Leno, šta se dalje desilo?"
-"Sova je nepomično stajala na mom ramenu šta god ja uradila i gde god da se ja pomerila."
-"Zanimljivo. Nije se uplašila ili tako nešto?"
-"Eli, ta sova je izgledala mirnije od mene. A kada sam otišla do ogledala nisam dugo koristila funkciju samog ogledala."
-"Na šta misliš?"
-"Pa u ogledalo nisam dugo gledala svoj odraz, a nije ni sova. Trenutak nakon što sam ja skrenula pogled sa svog lika u ogledalu, sova je uradila isto. Zatim smo se nas dve tako gledale i gledale."
-"I ništa se osim toga nije dalje dešavalo?"
-"Ništa se konkretno nije desilo, sova je posle toga odletela u daljinu,a ja sam odmah nakon dodirivanja posteljine i jastuka utonula u san."
-"Dobro, a nisi osetila ništa?"
-"Zapravo jesam. Dok smo se gledale, ja sam osetila jaku energiju, ali ne samo individualno moju ili njenu. Osećala sam medjusobnu energiju. Izmedju mene i sove. Ne znam, ne umem lepo da ti opišem, nikada mi se pre to nije desilo."
-"Ne moraš da mi opisuješ, znam taj osećaj Leno."
-"Znaš?"
-"Da, apsolutno sam istu situaciju htela i ja da podelim sa tobom."
-"Molim?"
-"I na moj prozor je kucala sova, i meni je stajala na ramenu, i mi smo se gledale... Sve isto Leno."
-"Čekaj, čekaj. Sad ništa ne razumem."
-"Ni ja baš ne shvatam"
-"Ali Eli, kako je ista sova mogla da bude u isto vreme na dva mesta istovremeno?"
-"Stani, to je nemoguće. Nije valjda moguće da se klonrala ili tako nešto?"
-"Ne znam, ali znam šta treba da uradimo."
-"Da smesta odemo kod Olivere?"
-"Apsolutno tako."

Ćutale smo par sekundi. Zatim smo se zagrlile, pogledale ka izlazu iz šume i krenule.

Devojka od zvuka šumeWhere stories live. Discover now