Devojka od zvuka šume

53 deo

-"Vratiću se ja! Niste vi završile samnom! Ne znate vi ko je Gordana! Dokrajčiću i tebe kao što sam i tvoju baku!" - govorila je.

-"Ne! Ne!" - vikala sam. Ali uzalud. Ja sam bila nepomična, a ona je izgledala tako moćno predamnom.

Zatim sam otvorila oči. Srce mi je lupalo jako. Tuklo je kao ludo. Ruke su mi se tresle. Ali...

To je bio samo san...

Ili nije!? Ovo definitivno nije bio samo san. Moram da obavestim Oliveru!

Ustala sam iz kreveta i obukla se brzinom svetlosti. Pogledala sam na sat i videla da je skoro podne. Opet sam se uspavala...

Na brzinu sam otkucala Eli poruku, u kojoj joj objašnjvam šta sam sanjala.

Na brzinu ulazim u kuhinju, pravim sebi tost i izlazim iz kuće.

Tost sam pojela taman usput, dok sam stigla do Oliverine kuće.

Stajem konačno, kada sam stigla, jednom rukom se držim za vrata. Trčala sam dovde i dosta se umorila. Par trenutaka tako ostajem tu da dodjem do daha.

Konačno se uspravljam i kucam na vrata.

Otvara mi Olivera vrlo vedrog izraza lica, što je dobar znak. Jer to znači da ju je raspoloženje od juče prošlo...

Pušta me u kuću i ja već na hodniku počinjem da brbljam -"Sanjala sam je! Ona me progoni! Sanjala sam je sa njenim vukovima! Izgledala je tako moćno! Pretila mi je da će se vratiti ubrzo i da će nas dokrajčiti sve!"

-"Leno! Leno! Zemlja zove Lenu! Dušo, smiri se. Polako. Hajde dodji da sedneš, doneću ti čašu vode." - rekla je Olivera umiljato.

Poslušala sam je i smestila se u fotelju. Udahnula sam duboko nekoliko puta. Malo sam se smirila. Zatim je Olivera ušla u prostoriju i pružila mi čašu vode. Otpila sam gutljaj, pročistila grlo i ispričala joj svaki detalj iz sna kojeg sam se setila.

-"Mila moja, u pravu si. Moram priznati. To stvarno nije bio samo san. Gordana se ne sanja slučajno. Sve to stoji da je dan bio buran i sve, ali to je poruka veruj mi. Ona će doći. Na taj način ona najavljuje svoj dolazak, koji bojim se neće biti nimalo naivan. Sledeći put će doći spremnija, sa svim svojim vukovima i biće jako nemilosrdna. Nju apsolutno ne interesuje ništa drugo osim toga da ona ima moć nad svime. Nije je briga za bilo čiji život ili kakvu će katastrofu ovde napraviti." - objašnjavala je Olivera.

-"Ali kako ćemo je nas tri onda pobediti? Možemo li to?" - pitala sam.

-"Vas dve dušo, ne znam kada će doći, pa ne znam da li ću stići da se oporavim do tada... Ali nemoj da misliš na najgore odmah, smislićemo mi već nešto." - tešila me je.

-"Ali Olivera." - počela sam.

-"Nema ali, morate verovati u sebe. Još važnije morate verovati jedna drugoj. Sve ostalo prepustite meni, ja ću se setiti nečeg već, veruj mi." - prekinula me je.

Ćutala sam. Samo sam klimnula glavom u znak potvrde.

-"Prenesi sve ovo Eli, hoćeš li?" - pitala me je Olivera nasmejano.

-"Mhm" - dodala sam.

Zatim sam otišla iz Oliverine kuće i setila se da se još nisam javila svojim roditeljima.

Kada sam stigla kući pozvala sam Eli kod mene i rekla je da će doći.

Čula sam se sa roditeljima i shvatila da dolaze za par dana. Bilo mi je drago, ali idalje me držao osećaj straha i neizvesnosti zbog Gordane.

Medjutim odlučila sam da izbacim negativne misli iz glave i da ponavljam sebi da ćemo uspeti.

Valjda mi je tako bilo lakše...

Tok mojih isprepletanih misli prekinuo je glas koji se čuo od spolja.

Trenutak mi je trebao da shvatim da je to Eli i da treba da odem da joj otvorim.

Pohitala sam ka vratima.

-"Izvini što nisam odmah otvorila, zamislila sam se nešto." - rekla sam.

-"Nema veze." - dodala je, zatim je ušla.

Odmah smo otišle u moju sobu.

-"Izvini što nisam prespavala juče, stvarno mi je trebalo da sredim malo misli sama sa sobom." - rekla je.

-"Rekla sam ti da je u redu. Ionako sam i ja bila preumorna. A jutros sam se uspavala i čim sam se probudila požurila sam kod Olivere." - kazala sam.

-"E da, pročitala sam poruku, šta ti je Olivera rekla?" - pitala je.

Zatim sam joj ja ispričala sve o snu i o tome šta sam razgovarala sa Oliverom.

-"Leno ne znam šta da ti kažem." - rekla je.

-"Znam, veruj mi. Razumem te. Dok sam bila kod Olivere oćutala sam. Nisam nalazila prave reči koje bih izgovorila. Jednostavno ne znam ni šta da mislim." - dodala sam.

-"Bolje je da ne razmišljamo, poludećemo ako samo vrtimo po glavi ono što je bilo juče i negativne scenarije koji mogu da uslede." - govorila je.

-"Mislim da si u pravu. Odmah mi se okrene nešto u stomaku kad pomislim na bilo šta što može da se desi." - rekla sam.

I bila je u pravu... Ona prosto uvek zna šta treba da kaže.

Uveče je prespavala kod mene.

Dani do dolaska mojih roditelja su jako brzo prošli, uglavnom ili u sredjivanju kuće, da mi nebi gundjali kako nisam odgovorna... Ili u vežbanju i usavršavanju nekih čini i magije generalno.

--------------------------------------------------------------

-"Pa dušo, znaš da sutra treba malo ranije da ustanemo?" - pitao je tata dok smo jeli za stolom.

-"Da, nisam zaboravila, jeli u redu da javim i Eli i Oliveri?" - pitala sam.

-"Naravno dušo, ionako nas neće biti puno, samo nas troje, možda neki ljudi sa kojima su se oni družili iz sela i eto, Eli i Olivera." - mama je dodala.

-"Znam da će ti biti teško, ali red je da odemo do njihovog groba." - rekao je tata saosećajno.