ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Zašto mi je ime ove žene toliko bilo poznato? Ne poznajem ni jednu Jelenu, a opet, idalje mi deluje kao da je od negde znam. Ne znam. Možda nije tako. Ionako je vidim prvi put u životu.
"Leno!" - proderala se Olivera.
Brecnula sam se i okrenula ka njima dvema.
"Leno zar ne čuješ koliko puta smo te dozivale, šta si se toliko zamislila?" - pitala je Eli.
Blago sam se nasmejala i izvinila se. One su već bile na terasi, a ja sam još uvek stajala na istom mestu. Brzo sam im se pridružila.
"Pratite me, idemo dalje, nisam dugo ovde bila, izgleda da su se neke stvari promenile" - Olivera je rekla.
Krenule smo za njom i sigurno sat vremena polako šetale. Imala sam osećaj da ova lepota oko mene nema kraja. Da su putevi i šume beskrajni. Sve je to tako lepo trajalo u mojoj glavi dok nisam jako kupila glavom u neka ogromna drvena vrata.
Provirile smo unutra i zastale. Bio je mrkli mrak. Olivera je svojom vatrom na dlanu osvetlela prostor oko nas. Bile smo u nekom velikom hodniku na čijem kraju su se nalazila skoro identična vrata kao ova kroz koja smo maločas prošle.
Prošavši i kroz druga vrata videle smo nešto zaista neobično.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
U beskrajno velikoj biblioteci je takođe bilo nekoga, ili nečega. Po sred biblioteke stajala je neka velika debela knjiga na svom postolju. A na stepenicama od manjih knjižica nalazio se miš, sa nekim štapom u ruci.
Mi se nismo pomerale. Taj miš se okrenuo ka nama, pretvorio se u sredovečnog čoveka i progovorio - "Kojim dobrom dame?"
Nisam znala šta da kažem od šoka, niti sam mogla da se pomerim. Pretpostavljam da se i Eli isto osećala.
"Šetamo" - odgovorila je Olivera.
"Opustite se, nisam opasnost po vas, a niste ni vi po mene" - opet je progovorio.
"Da, upravu ste." - Olivera se nasmejala zatim nas predstavila kao Jeleni malopre.
"Drago mi je, ja sam David" - zatim se rukovao sa nama.
Isto kao malopre, Olivera i on su se udaljili, nešto popričali i on je otišao.
Ponovo smo ostale same u ovoj beskrajno velikoj biblioteci.
"Izgledao je prijateljski" - rekla sam.
Olivera je samo klimnula glavom i nastavila da proučava police sa knjigama. Oduševljenje na njenom licu je bilo fascinantno.
"Pa ovde se nalaze sve knjige koje su vekovima izgubljene, sve ono za šta se moglo reći da je samo legenda. Svi rukopisi za koje se mislilo da su već odavno otišli u zaborav, nalaze se ovde. Prosto neverovatno" - pričala je kao navijena.
Eli je takođe razgledala police, a meni je jako privukla pažnju knjiga koju je David u obliku miša maločas čitao.
Polako sam prišla, pazeći da su mi koraci gotovo nečujni. Kada sam stala ispred te knjige, stranice su krenule da se jako brzo pomeraju unapred i unazad sve do trenutka kada nisu stale. Jedna rečenica je zasvetlela. Pisalo je "Nova vladarka će vratiti mir mediji magičnim bićima na planeti, ona će posedovati tri važne osobine "Odlučnost,mudrost, dobroćudnost i veliku magičnu snagu" Nisam želela ni na trenutka da prekine ovu divnu tišinu.
Želea sam da dodirnem te listove. Ruka mi je bila na milimetar od knjige kada me je nešto jako udarilo i poslalo na drugi kraj prostorije.
Lupila sam o pod jako i glasno, pa su se trenutak kasnije i Eli i Olivera nalazile pored mene.
Gledale su me upitno, a ja sam se nevino nasmešila i ukratko objasnila šta se desilo.
Eli se smejala tome kako sam uspela da poletim, a Olivera mi je rekla da moram da razmišljam, jer je logično da je sve ovde zaštićeno, a da sam ja prvi put kročila na ovo mesto.
Nakon nekih pola sata, izašle smo iz biblioteke i nastavile dalje da razledamo.
U nekom trenutku Eli je videla baštu iz daleka i naterala Oliveru da joj priđemo.
Kada smo skoro stigle Olivera je samo procedila kroz zube - "Pa ovde ima još nekog"
