Devojka od zvuka šume

54 deo

Samo što sam izašla iz Eline kuće, pozvala sam je da dodje sutra, njeni roditelji su takođe pitali da li mogu da prisustvuju, što je naravno, bilo u redu.

Pošto sam njih obavestila, ostalo je još da posetim i Oliveru.

Zatekla sam je u dvorištu kako zaliva neko cveće.

-"Dobar dan, kako ste Olivera?" - prišla sam joj nasmejano.

-"O dušo moja, dobro sam, evo kao što vidiš, malo se zanimam cvećem i tako." - rekla je.

-"Pa, deki je godišnjica smrti već bila, pre nego što smo se i preselili ovamo. Ali bakina se pada na sutrašnji dan. Pa... Moji roditelji i ja smo odlučili da čisto, eto tako malo obeležimo taj dan. Da joj odamo neku vrstu počast,i kad smo već svi tu, u selu, jer za dedu nismo mogli da dodjemo, bar baku da ispoštujemo... Ako biste sutra došli nama bi bilo jako drago. Održavalo bi se prepodne, ujutru, oko 10 sati. Znate dok sve pripremimo i prenesemo na groblje... Nadam se da vam to nije previše rano." - govorila sam, dok mi se izraz lica menjao u neku tužniju sliku.

-"Nije rano ne brinite se, doćiću, obećavam." - rekla je brižno.

Nasmejala sam se iz pristojnosti, ali iskreno mi nije baš bilo do smeha...

Dok sam sve to pričala, kako Oliveri tako i u Elinoj kući, u mojoj glavi su se smenjivale slike iz prošlosti. Prisećala sam se tog vremena, bilo je tako lepo. Čak mislim da sam uspela da se setim i tetke...

Dan je prošao normalno, ja sam uglavnom čitala nešto celo popodne, pokušavajući da skrenem misli... Nije mi to baš uspevalo ali proćiće me već ovaj osećaj nostalgije.

Kada je već počelo da se smrkava, čula sam glasno kucanje na prozoru koje se jako brzo ponavljalo.

To je bila Oliverina sova, pustila sam je unutra a ona je neverovatnom brzinom spustila neki papirić u moju ruku i izletela napolje.

Brzo sam zatvorila prozor i sela na krevet da bih videla o čemu se radi.

Pisalo je -"Kod mene! ODMAH! Hitan sastanak!"

Nisam previše razmišljala o čemu se radi. Brzo sam strčala niz stepenice i javila se mojima da Olivera ima nešto hitno da nam saopšti.

Bukvalno sam izletela iz kuće.

Projurila sam kroz kapiju skoro istom brzinom kao i kroz ulazna vrata.

U dnevnoj sobi je već sedela Eli. Zatim nam se pridružila i Olivera -"Devojke slušajte me pažljivo!"

-"Jel' sve u redu Olivera? Mislim, izvinjavam se, ali ja moram brzo kući. Pošto moji roditelji još ne znaju za sve ovo, ja sam im rekla da me je Lena nešto hitno zvala da se vidimo da mi nešto ispriča." - rekla je Eli.

-"Neću vas dugo zadržavati. Ali ovo što ću da vam kažem je nešto jako bitno. Devojke, znate li šta je sutra?" - pitala nas je Olivera.

-"Da, godišnjica smrti moje bake." - rekla sam.

-"Sutra je dan kada će se desiti konačna bitka. Ona će doći sutra. Ne postoji bolji trenutak!" - Olivera je pričala.

-"Kako to mislite?" - Eli je bila malo zbunjena.

-"Na sutrašnji dan je dve godine od kako je umrla tvoja baka Leno, jel' da?" - gledala me je vrlo ozbiljno.

Klimnula sam glavom potvrdno, ne progovarajući ništa.

-"Sada pokušajte da razmišljate kao Gordana. Koji bi vi datum izabrale kao savršen za napad i pobedu nad nama?" - pitala nas je.

Zatim je mrtva tišina ovladala prostorijom. Knedla mi je zastala u grlu jer sam naslućivala na šta Olivera aludira...

-"Sutra. Da sam ja Gordana izabrala bih sutrašnji datum. Nijedan drugi ne bi za nju bio savršeniji. Čak je i tvom snu jasno rekla da će dokrajčiti tebe kao što je tvoju baku. Zar ne?" - Olivera je opet imala onaj jako ozbiljan pogled.

-"Da, ali..." - prozborila sam.

-"Ona će doći sutra. Mogu se kladiti u svoj život da će biti tako. Sutra je dve godine kako je sredila Dušicu, ona želi da sredi i tebe kao i sve nas. Ali to je Gordana, učiniće sve da to bude što je bolnije moguće. Što znači, njen plan je da sutra sredi i tebe, na isti datum na koji je sredila i Dušicu." - Olivera je rekla.

-"To ne može biti, to bi bilo previše pakosno!" - Eli je povikala.

-"Eli, Olivera je stvarno u pravu. Jedino što Gordana želi je da nas nema, jer onda ne bi bilo nikakve opasnosti po nju. Zato se i nije pojavljivala svo vreme. Izuzev pokušaja da uzme tebe, da bi te imala na svojoj strani sutra. Ona je čekala savršen trenutak. I dobiće ga, obećavam to." - u meni je sada bila bura pomešanih emocija. Tuga, strah, ljutnja...

Mogla sam da osetim bes koji je kipteo u mom telu.

-"Devojke, spremite se za sutra. U svakom smislu te reči, jer biće napeto, naporno, neizvesno... Biče teško i emotivno... Ali to je to. Ili ćemo je sutra pobediti ili ćemo se pomiriti sa činjenicom da sve što smo do sada radile je bilo ulazud." - izgovorila je Olivera, sa određenim žarom, koji do sada nisam videla u njenim očima.