ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Zamahnula je rukama i voda je iz jezera došla do nje, zatim se oblikovala u loptu. "Wow" - pomislila sam. Uradila je to još jedan put, a ja sam nemo stajala i gledala. "Pokušaj Leno" - rekla mi je objašnjavajući na koji način da se koncentrišem i kako da zamahnem rukama. Probala sam, nije uspelo. Probala sam još jednom, nije uspelo. Pokušavala sam još par puta, idalje ništa. "Ne mogu ja ovo, ne vredi" - rekla sam tužno. "Naravno da možeš, samo treba da veruješ, to je ono što je najbitnije. Ako ne veruješ da možeš, i ako ne ubediš sebe da si dovoljno snažna da to uradiš, ništa se neće desiti" - odgovorila mi je Olivera. -"Ali zar ne vidite da se ništa ne dešava koliko god puta da probam... Mislim da ću odustati" -"Snaga volje je ključ uspeha Leno, hajde pokušaj još jednom, ali veruj, obećaj mi da ćeš verovati u sebe" -"U redu, pokušaću ponovo"
Udahnula sam duboko, smirila um, i pokušala još jedanput.
Voda se pomerila malo. To je dobar znak.
Sve više sam se fokusirala na vodu i počela je da dolazi ka meni, ka mojim rukama.
Napravila sam pokret rukama, isto onako kako mi je Olivera objasnila. Trenutak kasnije u mojim rukama je bila lopta od vode nalik na onu koju je Olivera malopre proizvela.
Bila sam presrećna - "Uspela sam" - izgovorila sam veselo uz smešak.
"Znala sam da hoćeš" - dodala je Olivera prilazeći mi.
Vodenu loptu sam vratila nazad u vodu, jer mi trenutno ne treba da napadam bilo koga.
Vežbale smo razne čarolije vezane za vodu...
Već je počeo padati mrak, ali nisam marila, toliko sam bila uzbuđena i željna da učim da nisam osećala umor.
"Želiš li da odmoriš, nastavićemo drugi put" - pitala me je Olivera.
"Ne još uvek, molim vas da ostanemo još malo" - gledala sam je sa željom u očima.
Klimnula je glavom - "Ako si već toliko uporna, u redu, ostaćemo još malo, ali mislim da ti je dosta novih informacija za danas. Hajde da naprimer izvedeš neku od čarolija koje smo vežbale danas, neku koja ti se najviše svidela"
Razvukla sam usta u osmeh, razmislila šta bih mogla da izvedem i udahnula douboko. Stala sam mirno i skoncentrisala se. Zakoračila ka jezeru i krenula da hodam po vodi.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
To mi je omiljena čarolija koju sam danas naučila. Osećaj je toliko prijatan da bih mogla samo tako da stojim i stojim na površini vode zauvek. Ali zahteva dobru koncentraciju, jer ako se ne fokusiram dovoljno mogu samo da upadnem u vodu. "Dušica je takođe obožavala da hoda po vodi" - Olivera je rekla umiljato. "Stvarno?" - upitala sam idalje stojeći na vodi. -"Da, da. Baš imaš sličnost s njom" -"Stvarno tako mislite?" -"Nego šta! Moglo bi se reći da me hvata nostalgija" -"Po čemu?" -"Draga moja, ispred mene si ti, a kao da gledam u Dušicu. Sve ovo me podseća na vreme kada smo nas dve dolazile ovde i vežbale magiju" -"Drago mi je da to čujem" -"Bićeš ti i jača nego nas dve, sigurna sam" -"Kako možete biti sigurni, pa ne mora da znači da ću ja stvarno toliko ojačati" -Veruj mi, vreme će pokazati"
Nakon njenih reči sam došla do nje i zagrlila je.
"Toliko mi pomažete a ja vam nisam niko i ništa" - rekla sam zahvalno. "Ali jesi, gledam te kao svoju unuku, zavetovala sam se da ću te podići u svetu magije što ću i uraditi" - rekla je Olivera toplo. "Kome ste se zavetovali?" - pitala sam. "Tvojoj baki, ali nemoj me pitati zašto i kada, to je priča za neki drugi put" - pričala je nežnim tonom.
