Devojka od zvuka šume

9 Deo

Sve ispočetka. Dokle više? Ponovo sanjam i ponovo sve isto. Devojka sa jezera me juri.

Ovoga puta sam ranije primetila rupu i uspela da je preskočim.

Ali šta sada? I dalje me juri.
"Au!" - pomišljam u trenutku kada se slupam u nešto. Sve je crno oko mene.

Otvaram oči i budim se u svom krevetu, kao i uvek. Ovog jutra postoji promena.

Nisam nervozna, niti uzrujana, niti mi srce ubrzano lupa. Već sam se i navikla da sanjam isti glupi san svaku prokletu noć kada zaspim.

Ali danas, suprotno svim danima do sada, vesela sam i nisam opterećena snom toliko kao inače. Razlog tome je dan pre. Odnosno juče. Olivera je odličan učitelj i sve mi lepo objašnjava, tako da niti jedna čarolija ne zvuči teško. Mada je zapravo teži praktični deo od razumevanja neke čarolije.

"Leno! Doručak!" - dozivala me je mama sa prizemlja.
"Stižem mama" - odgovorila sam joj žureći dole.

Hrana je tako lepo izgledala i mirisala, što znači da je mama bila raspoložena od jutros.

"Kako ti izgleda doručak?" - tata je pitao sa smehom.
"Predivno stvarno, ima li povoda?" - rekla sam.
"Osim što smo potpisali jedan veoma važan ugovor juče, ništa posebno se nije dogodilo" - mama se nasmejala.
"Čestitam, drago mi je da jeste" - vedro sam odgovorila.
"Kako je tebi juče protekao dan mila?" - tata je pogledao u mene.
"Divno" - rekla sam - "Ceo dan sam provela u šumi, šetajući, stvarno uživam u prirodi, možda ću raditi to češće" - naravno da im još uvek nisam smela reći šta sam zapravo radila u šumi.
"To je sjajno Leno, lepo je što si se uklopila u okolinu" - mama je dodala.
"Da, mislio sam da ćeš imati problema da se privikneš na prirodu, nakon odrastanja među zgradama, ali drago nam je što nije tako, zar ne Sandra?" - izgovorio je tata toplo.
"Naravno, slažem se" - mama je odgovorila.

Jeli smo i ukus je opravdao izgled i miris hrane. "Danas je dan baš počeo lepo" - rekla sam tiho penjući se uz stepenice. Mada mislim da neću više to ponavljati, da ne bi bilo posle da sam samu sebe urekla.

Kasnije je trebalo da idem kod Eli, već sam bila jednom kod nje, kada sam otišla da vidim kako je, nakon onog incidenta sa crnim vukom. Danas idem radi druženja.

Čekala me je ispred kuće. Potrčala sam ka njoj. Zagrlile smo se tako, kao da se nismo videle godinu dana. Nije mi smetalo jer mi je postala baš dosta draga.

Danas smo bile u njenoj sobi, pojačale muziku i pevale i plesale ispred ogledala. Super sam se zabavila. Svemu tome je doprinelo to što i Eli i ja umemo da pevamo pa je doživljaj bio još bolji.

U povratku kući, načula sam neka dva čoveka koja su na ulici razgovarala:
-"Ali kako je to moglo da se desi, znam da sam zaključao ovce"
-"Jesi li siguran, nemoguće da su same otvorile kapiju i izašle sve do jedne"
-"Siguran sam da jesam, pa nisam lud, a najgore je to što sam sve moje ovce jutros pronašao na par metara od šume"
-"Strašno, ne mogu da poverujem, čak i da su izašle same, koliko ja znam, u ovoj našoj šumi nema toliko nasilnih životinja da bi mogle da zakolju toliko ovaca"
-"Ne znam, ni meni ništa nije jasno"
-------------------------
Par dana posle...

Danas je trebalo da odem kod Olivere po knjige o magiji.

Zaputila sam se ka njenoj kući.

Ponovo me je uvela u dnevnu sobu, gde smo malo razgovarale, a knjige su već bile na stolu.

"Jesi li primetila nešto čudno u zadnje vreme?" - pitala me je Olivera.
"Na šta tačno mislite?" - začuđeno sam rekla.
-"Pa na primer, da si čula ili videla da se nešto čudno dešava po selu ili blizu šume?"
-"Mislim da jesam. Pre neki dan kada sam se vraćala kući od Eli, načula sam dva čoveka koja su razgovarali o nečemu takvom, (ispričala sam joj sve što sam se setila u vezi toga) ali mi u tom trenutku ništa sumnjivo nije bilo."
-"Vidiš to možda ima veze sa tamom, kao i ono što je Eli videla tokom prvog našeg susreta. Kada smo već kod toga, da li si još neki put pričala sa njom o tome?"
-"Jesam, istog dana, kada sam uveče otišla da je posetim"
-"I da li ti je nešto rekla? Da li se setila još nečeg u vezi tog događaja?"
-"Rekla mi je samo, da misli da je videla da je nešto svetlelo na vratu ili oko vrata tog crnog vuka. Ali da nije sigurna jer se sve izdešavalo tako brzo."
-"Tako dakle, znala sam, mogla sam i ranije da pretpostavim"
-"Šta to? Mislite da vuk ima veze sa tom devojkom koju sanjam?"
-"Znam da ima, to su njeni vukovi, sigurno su i odgovorni za ovce, a i za još dosta incidenata koji su se desili, a da su neobjašnjivi običnom čoveku"
-"Ali kako?"
-"Ona sada pravi haos po selu i ovo je tek početak."
-"Ali Olivera zašto?"
-"Zato što si sada i ti ovde, smetaš joj, ona tebe vidi kao pretnju"
-"Ne razumem, zar ne postoji samo u mojim snovima?"