Devojka od zvuka šume

21 Deo

Tako šetajući nisam ni primetila koliko smo brzo stigle do jezera, a nisam ni primetila Elitni zbunjenu facu u momentima kada smo ja i Olivera samo ušle i izašle iz jezera.

Objasnile smo joj šta se dešava pa je i ona uradila to isto.

Kosa joj je posvetlela i nosila je jako slatku haljinu, krenula sam ka njoj odmah. Kada sam prišla do jezera, mahinalno sam pogledala u svoj odraz i videla da i ja izgledam drugačije.

Odeća mi se promenila, ne znam da li mi se svidelo ili ne, ali u svakom slučaju, ta promena je dobra jer to znači da sam ojačala u odnosu na ranije.

Kad smo se okrenule sova je već bila na Oliverinom ramenu. Više mi ne odvraća pažnju, navikla sam, ali zato Eli nije... Stajala je tik uz Oliveru pomno posmatrajući sovu.

U sledećem trenutku sova je odletela ošamarivši Eli krilom, dok sam se ja tako slatko smejala.

Eli je opet napravila onu zbunjenu facu pa je nastavila da se smeje samnom.

Kada se čulo tapšanje rukama obe smo ućutale i ispravile se.

Olivera je počela da priča:

- "Sada me saslušajte na kratko. Kada sam shvatila ko si ti zapravo Eli, zaintrigirala me istorija sela. Malo sam se više pomučila za određene informacije, ali je vredelo, jer sada neke stvari konačno imaju smisla, a i svakako će nam biti lakše da vidimo šta ćemo sa Gordanom. Znate devojke, ovde je ranije bilo dosta magije, ovi prostori su bili poznati po tome"
- "Koliko ranije?" - prekinula ju je Eli.
- "Mnogo ranije Eli, zamolila bih te da me sada pustiš da završim. Okej?" - pitala je Olivera.
- "Okej. Izvinite." - zatim je Eli ućutala.
- "Dakle ovako, pre mnogo vremena osim što je bilo magije, nije bilo Gordane, pa su čarobnjaci, vile, i magične životinje zajedno živeli u miru. Pre oko 500 do 600 godina, rodila se Gordana i niko nije ni slutio u šta će odrasti. Nekako je uspela da se dočepa zabranjenih čini i obezbedi sebi večnu mladost. Što se i sada da primetiti, jer ona sada sigurno ne izgleda kao neko ko ima više od 500 godina. Sada da je vidite ne bi je procenile na više od 30 verujte mi. E sad, tu ima jedna caka, ona jeste večno mlada, pa ne stari i ne može da umre od starosti, ali ako je večno mlada nije besmrtna ili nepobediva. Ja još uvek ne znam kako ćemo je tačno pobediti ali znam da postoji način. Jer za sve čini postoje i protiv čini. Čini se uče od nekoga ili pročitaš kako da ih izvedeš u nekoj knjizi. A sada, otićićemo na jedno jako tajno mesto, za koje smo do sad aznale samo Dušica i ja. Pre nego što vas odvedem tamo i uopšte vam ispričam o čemu je reč, začaraću vas, da vam slučajno negde ne bi izletela ova informacija pred osobama pred kojima ne treba da vam izleti. Ne brinite se, ovako smo isto Dušica i ja začarale jedna drugu" - zatim nam je polako prišla.

Prošla je rukom ispred mene pa ispred Eli, osetila sam neku energiju, ali nisam stigla da prepoznam o čemu je reč, jer se ta energija jako brzo izgubila.

Krenula je ka šumi u nepoznatom smeru, a mi smo je pratile.

Kada je posle nekog vremena zastala, krenula je da brblja nešto sebi u bradu.

Ništa nisam videla, ali za ledećem trenutku mi je vilica visila do poda.

Olivera je samo prošla kroz ta vrata, a ja i Eli smo ostale u čudu. Nakon par minuta, idalje smo stojale tako, sve dok nam usta nisu utrnula od dugog držanja u neprirodnom položaju.

Pogledala smo se i potrčale kad tim vratima jer su počela da nestaju.

Prošle smo kroz njih i opet mi je vilica pala do poda.