Devojka od zvuka šume

56 deo

Kada smo stigle do jezera, bilo je tiho. Previše tiho. Nismo spuštale gard ni jednog trenutka te smo brzo jedna za drugom ušle u jezero kako bi se transvormisale.

Ja i Eli smo promenile svoje izglede, ali ipak sada nije trenutak da se priča o tome...

I evo je, bile smo upravu, nije čekala ni trenutka više.

Čim smo izašle iz jezera, Gordana je izletela iz istog.

Kada sam je videla u meni se probudio bes. Želja da osvetim baku i deku je u meni bila sve veća i veća. Tenzija se mogla seći nožem. To je to. Sada ili nikada.

Ona je samo stajala i imala onaj svoj zlobni pogled. Približila sam joj se i sada smo stajale jedna na spram druge. Bila sam licem u lice sa Gordanom.

Sve oko nje izgledalo je tamno i beživotno. Čim sam joj se približila miris šume je nestao iz mojih nozdrva, a svaki zvuk koji bi pre čula više ne bi postojao. Ona je bukvalno bila spremna da istisne život kako iz nas, tako i iz ove šume.

-"Opa! Hrabda devojčica. Znaš malecka, podsećaš me Dušicu. Ti si joj beše...unuka?" - provocirala me je.

-"Gordana ne budali! Dobro ti znaš i ko sam ja i zašto sam ovde!" - rekla sam odsečno.

Zatim mi se unela u facu i uhvatila me za bradu -"Možda ja znam ko ste vi, ali ti dušo izgleda nemaš pojma ko sam ja. Sa mnom se tako ne ponaša!"

Udaljila sam se korak od nje i veliku vatrenu loptu bacila u njenom pravcu.

-"Tako ćemo znači. Ja sam mislila da možemo popričati i da mi se sporazumno predate." - rekla je a zatim je počela zlobno da se smeje.

-"Neće se tebi ovde niko predavati veštice!" - povikala je Eli.

-"Koliko se sećam, ti zamalo jesi dušo." - Gordana je rekla pogledom fiksirajući Eli.

-"Devojke ona samo provocira, ne nasedajte." - rekla je Olivera.

-"Evo tebe ponovo. Bakice, zar te se nisam rešila prošli put?" - sada je svoj pogled usmerila ka Oliveri.

Olivera je ćutala održavajući kontakt očima sa Gordanom. Eli i ja smo to shvatile kao priliku i počele je napadati.
Gordana je na trenutak pala ali se velikom brzinom podigla i uzvratila.

Na mene je bacila toliko veliku vatrenu loptu da je falio milimetar da me pogodi. To je stvarno bilo teško izbeći. Eli ju je gadjala vodenim strelama. Kako bih joj pomogla ja sam na te strele dodala i kamenje koje je padalo ka njoj.

Gordana je sve to izbegla. Ona izgleda kao da joj nije ništa, a Eli i ja se baš naprežemo da je pogodimo. Zatim sam primetila da se Olivera negde izgubila. Ali me nije omelo, ako neko radi nešto promišljeno, onda je to Olivera.

Kada sam pogledala u Eli, ona je bila na kolenima. Onda sam pogledala u Gordanu koja joj se približavala. Stala sam ispred Eli i jako odgurnula Gordanu od nje. Zatim sam se okrenula da pomognem Eli da ustane.

-"Leno pazi!!!" - rekla je Eli.

Trenutak moje nepažnje bio je dovoljan da mi se Gordana približi i pogodi me svojim činima.

Kada me je dodirnula jak bol je prostrujao mojim telom. Uhvatila sam se za stomak i jedva ostala na nogama.

Zatim me je Gordana uhvatila za vrat -"Vidiš da ipak nisi toliko jaka koliko govoriš Leno! Ne možeš da se suprotstaviš ni jednom mom napadu!"

U tom trenutku osetila sam jaku energiju iza sebe, dok je u sledećem Gordana bila pogođena. To je bila Eli. Spasila me je.

Zatim je Gordana ustala. Bila je jako, jako besna. Zatim su oblaci postali tamniji i krenuo je da duva vetar velike jačine. Odjednom nešto je jako sevnulo, a tada smo pogledale u nju.

Ogromnu količinu svoje ljutnje pretočila je u munje i gormove koji su sevali na sve strane. Svakog momenta je bilo moguće da te pogodi neka od tih munja i da te potpuno parališe. Gordana je bila stvarno jaka. Trudila sam se da ne gubim nadu ali prizor ispred mene mi je govorio samo suprotno.