ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Nakon što sam ručala, Olivere idalje nije bilo. Pitala sam se da li će doći. Nekako, ta žena mi je s početka ulivala poverenje, pa se nadam da će se pojaviti...
"A šta ako se ne pojavi?" - milsim u sebi - "Šta ako ustvari ne zna ništa? Šta ako me je lagala?" - sad već postajem malo besna - "Poznajem je čitav jedan razgovor! Pa da, nje nema a rekla je da će doći ranije... Ja sam jedna obična glupača koja će da poludi ako nastavi da veruje već ludoj babi! Vilenjaci ne postoje, svetleće cveće ne postoji, čak ne verujem da postoji i to jezero!" - ovoga puta jako lupam rukama o sto u trpezariji.
"Sve to sanjam od stresa i zbog toga što sam verovatno već i psihički skrenula sa uma jer ne postoji bolji razlog da se ova moja situacija objasni!" - od prve do poslednje reči sve više i više dižem ton, dok zadnju reč izgovaram tako da se gotovo derem na sav glas.
Ali briga me jer, ko će me i čuti u ovoj praznoj kući.
"Nisi psihički poremećena" - izgovara neki umiljat glas iza mene. Brecam se i okrećem. Vidim Oliveru koja stoji i pilji u mene. "A... Ali kako ste ušli? Mislim vrata su zaključana" - cedim nervozno. -"Možda jesu zaključana za nekog običnog čoveka, ali za ženu koja je ceo svoj život posvetila magiji..." -"Mislite... Ušli ste uz pomoć neke čarolije?" -"Tako nekako draga moja" -"Ali nikada vas nisam videla kako koristite i jednu čaroliju" -"Videćeš me uskoro mila, pa ako si raspoložena možemo krenuti ka šumi" -"Ali zar mi ne možete ispričati to što želite i ovde u kući? Ako vam je zagušljivo, mislim, možemo u dvorište ili na terasu? -"Pa ne može se magija vežbati u kući, teroju možeš naučiti iz knjiga, ali praktičan deo, ne, nikako, zar želiš da tvoje roditelje ovde sačeka lom?" -"Molim, ne, mislim ne želim da napravimo haos, ali... Podučavaćete me magiji?" -"Ne samo ja, moji prijatelji će takođe pomoći" -"Koji prijatelji?" -"Vreme nam teče, Leno, možemo li krenuti?"
Klimam glavom i upućujemo se ka šumi.
Dok smo prolazile kraj svog tog drveća, Olivera mi je objašnjavala osnove teorije magije a ja sam upijala svaku reč.
Ne svesna prostora i vremena, jer sam samo slušala Oliveru i išla za njom, nisam ni primetila kada smo i kojim putem došle do jezera.
"Izgleda jako slično kao jezero iz mog sna" - iznenadila sam se. "To i jeste jezero koje sanjaš" - Olivera je prozborila i krenula pravo ka jezeru.
Nije se zaustavljala, hodala je pravo i pravo, sve dok joj ni vrh glave nije vireo iz vode.
"Olivera? Olivera gde si?" - uplašeno sam povikala.
Zatim je iz jezera izašla jedna žena licem okrenuta ka meni.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
"Ko ste vi i gde je Olivera?" - doviknula sam joj dok je idalje gledala u mene. "Leno zar me ne prepoznaješ?" - rekla je. "Olivera to ste vi?" - začuđeno sam upitala. "Naravno da jesam, pa ko bi bio. Vidiš, na ovo jezero skoro da nikada ne dolaze obični ljudi. Ono je izvor moći, snage i života ove šume, i uostalom nama, vilama, služi i za transformisanje" - izgovarala je prilazeći mi. Šokirano sam je posmatrala. "Hajde dušo, ne plaši se, zakorači unutra i samo zamišljaš sve one moći i svu snagu koja je u tebi, jezero će to prepoznati i podariti ti izgled vilenjakunje" - Olivera je nastavila gurnuvši me ka jezeru. Ja sam i dalje samo ćutala. Iz straha sam odlučila da samo uskočim unutra što sam i uradila. Odjednom je jaka svetlost krenula da izbija iz vode.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
"U vodi sam, smiri se, treba tako" - razmišljam u sebi - "Okej, samo treba da zamišljam moć i snagu koja je u meni"
"ALI JA NE ZNAM KOJE KOĆI POSEDUJEM!" - uzrujano izbuljujem oči - "Smiri se, razmišljaj o snu, o baki, svetlećem cveću..." - mislila sam o svemu magičnom čega sam mogla da se setim. Odjednom me nešto gurlao odozdo ka površini. Izašla sam iz vode i pogledala u Oliveru. "Lepa si" - rekla je - "Idi pogledaj se, da vidiš kako izgledaš" "Ali gde? Ne vidim ogledalo nigde" - odgovorila sam joj. Prstom mi je pokazala ka jezeru i rekla - "Idi vidi svoj odraz u jezeru" To sam i uradila.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
"Nije loše" - izgovorila sam. "Jezero te je procenilo i podarilo ti izgled kakav misli da odgovara tvojoj trenutnoj snazi" - rekla je. -"Ali ja se osećam isto kao i uvek, ne razumem tačno o kojoj snazi govorite?" -"Još uvek nisi svesna, ali saznaćeš, naravno da nije konačan rezultat to kako izgledaš i koliko si jaka, sve zavisi od tebe, tu postoji samo jedno pravilo, koliko si zapravo snažna iznutra toliko ćeš i snažno izgledati od spolja" -"Kako?" -"Vežbaćeš i um i pokrete, čitaćeš dosta knjiga o magiji i ojačaćeš, veruj mi. Tako to ide, niko nije postao snažan preko noći i na početku, pa nisam ni ja" -"Radiću sve što kažete Olivera" -"Drago mi je da to čujem, pa pogledaj sada ovo"
