26 deo

16 2 0
                                    

Kada je treći put skočio, previše se odbio svojim zadnjim nogama pa me je preskočio te je krenuo da pada na zemlju. Iskoristila sam taj trenutak njegove slepe tačke, izgovorila najjače čini za napad koje sam znala u tom trenutku i pogodila ga!

Oduševljenje i sreća u meni se ne opisuju rečima! Ali sada nema vremena za slavlje, kasnije, on je još uvek ispred mene i još uvek osećam da je sposoban za borbu.

Odmakla sam par koraka i na taj način izbegla još jedan njegov napad.

"Okej Leno, dobro ti ide, priseti se svega što si naučila i zadaj mu još jedan dobar udarac. Udalji ga od sebe i svojih roditelja dok još imaš vremena!" - ohrabrivala sam sebe, trebalo mi je to...

Tako sam izbegavala njegove napade još koji minut, sve dok nisam videla priliku pa uzvratim. Okrenula sam se lakše nego ikad i ponovo izgovorila reči za čini.

"Prokletstvo!" - promašila sam.

Nakon ovog promašaja mi je pažnja pala na trenutak te mi je vuk prišao jako, jako blizu.

Sreća što sam ga primetila u poslednjem trenutku pa sam za dlaku izbegla da me ne dotakne.

"Ne smem ovo da radim, moglo je svašta da se desi dok ja kritikujeme sebe" - pomislila sam i zauzela stav za borbu, odlučna da ovim napadnom završim avanturu i vratim se roditeljima.

Udahnula sam duboko, koncentrisala se direktno na vuka i njegovo kretanje izgovorila čini, i sekund kasnije...

Pogodila!!!

Ovoga puta sam ga odbacila baš daleko. U prvih par momenata nisam mogla da poverujem da sam ja, sama, svojim rukama i mozgom, uradila tako nešto.

Sačekala sam da vidim šta će se desiti kada otvori oči. Trepnuo je, pogledao u mene, zatim u daljinu, a u sledećem trenutku je bežao glavom bez obzira.

U meni su osećanja bila pomešana, ponosna na sebe ili u šoku od toga šta sam sve postigla...

U sledećem trenutku sam se setila da se mama i tata i dalje tu...

Brzo sam pritrčala izdahnula. Kakvo olakšanje, čini su idalje delovale, odčarala sam ih i ispričala "priču" šta se dogodilo. Navodno je to stvarno bio Oliverin pas, a ja sam ga poslala van šume, iz ne znam kog razloga...

Hvala Bogu da ništa nisu primetili, bar sam mislila da je tako...
Sve dok mama nije krenula da priča...

Devojka od zvuka šumeTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang