Devojka od zvuka šume

11 Deo

Već se može reći i da mi je dosadilo da sanjam sve iznova i iznova, ali ja tu trenutno ništa ne mogu.

Danas je trebalo da opet idem sa Oliverom u šumu, na jezero, da vežbam. Mama i tata imaju informaciju da idem da šetam u šumu, po ceo dan, kao kada su oni bili do grada.

Kada sam bila na vratima svoje sobe vetar koji je pirkao mi je pomerao kosu, te sam se vratila da zatvorim prozor. U tom momentu sam se setila i sove, dobro da jesam jer bi u protivnom zaboravila da bilo šta treba da pomenem Oliveri.

Olivera me je čekala na ulazu u šumu te smo krenule ka jezeru. Ovoga puta sam se manje koncentrisala na pričanje i razgovor, da bih zapamtila put do jezera. Stigle smo i transformisale se...

Krenula sam sa nekim činima koje sam naučila prošli put kada smo bile ovde. Pokušala sam da vodu privučem oko sebe, kao štit, ali sam u jednom trenutku spazila sovu od juče. Tad je moj fokus prestao a sva voda se samo sručila na mene.

Obletela je oko moje glave par puta i stala na Oliverino rame.
"Čudno" - pomislila sam. Olivera uopšte nije ni reagovala. Ponašala se kao da se ništa nije dogodilo sve dok se u jednom trenutku nije nasmejala tome da sam potpuno polivena. Rekla mi je da se osušim, mada nisam baš razumela na šta misli. A onda je podigla jednu ruku u vis izgovorila nešto i sva voda kao da je izlazila iz moje odeće, kose, obuće... Jednostavno je izvukla iz mene vodu koju sam maločas prosula po sebi.

Sova je idalje stojala tu na njenom ramenu. Taman kada sam htela nešto da izustim krenula je da priča Olivera:

-"Ovo su čini koje takođe treba da naučiš"
-"U redu ali, ta sova..."
-"Sova ništa nije kriva! Ti si, videla si je, u redu, i šta s tim, ne smeš da dozvoliš da ti zbog takve bezazlene stvari pada koncentracija"
-"Znam ali nije to obična sova juče je"
-"Ja sam je poslala, da se upoznate, znam da je juče bila kod tebe, dvaput čini mi se"
-"Molim? Ta sova je vaša? Nisam znala... Ne mogu da verujem, nikad ne bih rekla da za ljubimca imate sovu"
-"Grešiš draga, nije mi ona ljubimac, ona je moj verni prijatelj, a takvih kao ona ima još"
-"Prijatelj? Ima još takvih sova?"
-"Ne samo sova, dobri prijatelji su nam i lisice"
-"Stvarno? Neverovatno!"
-"Vidim da si iznenađena, ali ne brini pričaćemo više o tome"
-"Kada?"
-"Ovde smo sada da bi ti vežbala magiju"
-"Da, zato smo ovde, izvinite, pričanje će sačekati"
-"Slažem se, hajde sada da pokušaš sa zemljom malo"

Zamahnula je rukom i privukla ka sebi razne vrste kamenja i gromuljica zemlje. Pogledala je u mene i klimnula glavom, što je bio znak da je moj red da pokušam.

Duboko sam udahnula i ponovljala u sebi da samo treba da se lepo skoncentrišem. Što sam i uradila.

Malo po malo zemlja se dizala, kamenje je sporo ali sigurno prilazilo k meni i eto ga. Uspela sam iz prvog puta. Imala sam taj pogled u očima jer sam bila jako srećna.

Bilo mi je jako, jako drago. Olivera mi se nasmejala i potapšala me po ramenu. Zatim se zagledala u jednu veliku stenu nedaleko od nas.

Rekla mi je da pođem za njom, što sam poslušno i uradila. Ispostavilo se da je iza stene bio ulaz u jednu prostranu pećinu. Koliko je samo sve to lepo izgledalo. Pećina je ostavljala bez daha, a ja nisam mogla da verujem svojim očima. Olivera mi je rekla da se popenem na veliki kamen i stanem tik iznad vode. Onda mi je rekla da radim šta mi je volja ali da povučem što više vode mogu.

Prvih par puta nije išlo pa sam malo klonula duhom... Olivera je to videla a zatim mi je dobacila -"Neće ti sve uspeti iz prvog puta kao prošla čin, Leno. Nemoj da te obeshrabri, zapamti da si snažna i da možeš sve što poželiš, samo treba da veruješ!"

Značile su mi te reči, a trenutak kasnije su mi i odzvaljale u glavi.

Stala sam mirno, udahnula duboko, koncentrisala se i svu snagu skupila u ruke da bih mogla da upravljam sa što većom količinom vode.
Ovoga puta, sve je išlo glatko i bila sam zadovoljna prizorom ispred sebe.

Olivera je počela da tapše, a ja sam bila vrlo srećna i ponosna na sebe. Pa uspela sam da konačno napravim vodenu zmiju i to kakvih razmera. Imala sam kez od uva do uva što i nisam pokušavala da sakrijem, trenutno je samo pozitiva izbijala iz mene.

Skočila sam od sreće i okliznula se. Upala sam u vodu ali mi nije smetalo, počela sam da se smejem, a samnom i Olivera. Tada sam se setila čini koje mi je danas pokazala i osušila se začas. Nije uopšte bilo teško da isušim vodu iz svoje odeće. Počelo je da mi se sviđa sve ovo...