Devojka od zvuka šume

47 deo

-"Pročitaj nam šta piše." - rekao je David.

Prstima sam polako prešla preko stranica knjige. Neka slova i rečenice su blago zasvetlele. Počela sam da čitam naglas -"Nova vladarka će vratiti mir medju magičnim bićima na planeti, ona će posedovati tri važne osobine "Odlučnost, mudrost, dobroćudnost" i veliku magičnu snagu. Ona će zvanično postati sledeća vladarka kada svako zlo prestane. Tada će se vratiti mir i sloga. Tada će sve ponovo biti kao pre."

-"Eto vidiš, čim pobedimo Gordanu sve će se vratiti na staro. Ovde će ponovo vladati mir i sve će biti dobro." - Eli je rekla nasmejano.

-"Da, ali vi ne razumete. Ogrlica je zasvetlela ponovo posle toliko godina. Ta ogrlica svetli samo u rukama vladara, sadašnjeg ili budućeg." - rekao je David.

-"Leno čestitam!" - Olivera je dodala ponosno.

-"Na čemu?" - bila sam zbunjena.

-"Ti si sledeća vladarka šume. Pobedićemo Gordanu i sve će biti kako treba." - rekla je Olivera.

-"Molim!?" - nisam mogla da verujem.

-"Da tako je, istina je. Ovo je stvarno divno. Prosto neverovatno. Idem odmah da javim Jeleni i Nadji. Biće jako srećne kada čuju šta se upravo desilo." - rekao je, a zatim je nestao iza vrata biblioteke.

-"Wow, Leno to je baš kul. Mnogo mi je drago zbog tebe. Čestitam lutko!" - Eli je nasmejano rekla nešto u svom stilu.

-"Ja stvarno ne znam šta bih sad trebala da kažem, ili šta bi trebalo da radim, ili šta treba da se desi..." - pričala sam sve brže i brže dok me Olivera nije prekinula -"Polako dušo, smiri se. Ovo je sve novo i za tebe i za nas."

-"Ali zar vi niste znali, rekli ste da je veliki dan danas za mene?" - mislila sam na poruku koju mi je ostavila juče.

-"Jesam, zar nisi razgovarala ni o čemu s Jelenom? Na to sam mislila, a ovo, ovo je neočekivano, stvarno. Ali jako mi je drago." - rekla je Olivera.

-"Aha, dobro onda. Nego, šta bi ja sad trebalo da radim?" - pitala sam. Nisam znala kako da se osećam...

-"Ti bi sad trebalo da odmoriš, da ti se sve slegne." - dodala je Olivera - "Tako ako nemate ideju šta bi ovde još trebalo da radimo, mogle bismo polako kući." - rekla je, a zatim prišla do police i uzela jednu knjigu.

Eli i ja smo se pogledale, zatim usmerile svoje poglede ka Oliveri, a onda smo klinule glavama, kao potvrdan odgovor.

Kada smo izašle, zaslepela nas je spoljašnja svetlost. Nisam videla ništa prvih nekoliko sekundi dok mi se oči nisu privikle.

Idalje mi se malo mutilo pred očima, pa nisam videla ko me je zagrlio. Kada mi se vid konačno izoštrio, videla sam krila. Shvatila sam da je to Nadja.

-"Jedva čekam da sve bude kao pre. Toliko sam se uželela mira na ovom mestu da ti to rečima ne mogu opisati. Hvala ti, hvala ti, hvala ti!" - izgovorila je Nadja poletno, nakon što se odvojila od mene. Na licu joj je kao zalepljen, stajao tako lep ozaren osmeh, kao kod malog deteta.

Zatim sam ugledala Jelenu kako me gleda, i kako mi se smeši. Prišla sam i zagrlila je.

-"Mila moja." - samo je to rekla, pre nego što smo se razdvojili.

Olivera, Eli i ja, smo krenule ka portalu, te smo nakon pola sata do četrdeset minuta stigli svako svojoj kući. Tačnije, Olivera kući, a Eli i ja kod mene. Dobro je što je još jutros javila svojima da će večeras ostati kod mene.

Jele smo, i otišle u moju sobu.

-"Pa, hoćeš sad da mi ispričaš šta se desilo sa Jelenom?" - pitala je.

Ja sam se nasmešila i rekla -"Hoću!"