ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Svratili smo do moje kuće da uzmem pidžamu i sve ostalo što mi je potrebno da prespavam kod Eli.
Ne znam kada je Elina mama stigla sve da napravi, ali dočekala nas je "gozba" za večeru. Malo je reći da mi je bilo neprijatno, a u neku ruku i drago jer je to jako lepo sa njihove strane. Kada samo pomislim da je to sve samo za Eli i mene. Nisam sigurna da ćemo pola pojesti, kamoli svi hranu.
Sreća pa smo gladne, obe, hahahah. Nismo ništa jele danas kako treba. Posle deserta u kafiću, jele smo samo kokice u bioskopu i zološkom vrtu.
"Umirem od gladi" - počela je Eli. "Ja sam takođe gladna, ali tvoja mama stvarno nije trebala sve ovo da pravi. Namučila se baš dosta oko svega ovoga sigurno" - ja sam pričala nervozno... "Leno, dobro znaš šta je bilo danas. Ti si mi rekla da je poklon od tebe celo današnje iskustvo i prezahvalna sam ti na tome. Sada ti mene poslušaj i gledaj na ovo kao na to da te ja častim" - Eli je pričala smireno. "Ali ovde je stvarno previše hrane" - povikala sam. "Leno, moja mama voli da kuva, nije joj bilo teško da spremi sve ovo. Kad neko nešto voli, kao moja mama kuvanje, ništa nije teško, veruj mi" - Eli je objašnjavala sa smehom. "Dobro, izvini, ako ti tako kažeš onda je u redu" - dodala sam smešeći se takodje. "Dobro onda, zar da se hladi sve ovo, pa pogledaj svu tu hranu" - Eli je željno gledala sto pun hrane. "Nećemo dopustiti da se hladi, a i gladna sam kao vuk" - rekla sam. "Mogla bih slona sada da pojedem odjednom, hahhahaha" - povikala je Eli.
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Nakon jela smo gledale film i naravno da nismo sve pojele...
Legle smo na spavanje baš kasno, tako da smo do kasno i spavale. Ustala sam zaboravljajući gde se nalazim. Samo sam na glas izgovorila -"Dokle više ovaj glupi san"!
Onda sam pogledala oko sebe i videla Eli kako stoji ispred otvorenog ormara i gleda pravo u mene - "Leno očemu pričaš? Da li si dobro?"
E ovo mi nije trebalo, kako sada da objasnim ovo...
Bravo Leno kraljice! Izlaprdaj ti tako sve svima slobodno! Kako sam samo mogla da zaboravim da sam spavala kod Eli! I kako nisam prvo otvorila lepo oči i pogledala oko sebe nego odma krenula da se derem! Ja sam budala i to velika! Idiot sam eto to!
Moram da izmislim neki izgovor brzo, što duže ćutim sve će manje delovati uverljivije šta god da kažem.
"Molim? Ja nešto rekla? Zašto me pitaš da li sam dobro? Mislim da sam u redu" - to Leno pravi se glupa, kako divno!
"Leno pomenula si neki san? Nemoj mi reći da si pričala u snu?" - Eli je pitala zbunjeno.
"U snu? Ne.. Mislim da, da jesam, sigurno je to. Izvini što lupam gluposti još sam malo pospana" - ovo se super naklopilo...
"Dobro...? Jesi li sigurno dobro?" - Eli je pitala.
"Jesam, dobro sam, ne brini, zaboravi da se išta desilo" - pričala sam što uverljivije.
"Dobro onda, u redu je. I tvoji su zvali malopre da znaš. Da pitaju jesmo li budne... što naravno nismo bile jer smo spavale skoro do podneva" - Eli je kazala preturajući po ormaru.
"Javiću im se kad se malo razbudim" - dodala sam zevajući.
"Okej, ja idem do kupatila, taman ću se tamo i presvući, a tebi niko neće ulaziti u sobu, tako da kad se obučeš slobodno dodji da doručkujemo ili kako se već zove obrok kad ustaneš u podne, čekaću te za stolom" - rekla je i izašla iz sobe zatvorivši vrata.
Nakon toga je sve prošlo normalno, tako da sam već posle sat vremena bila kući.
Dosta vremena je prošlo dok sam mojima prepričala sve što se događalo dok nisam bila tu. Dan je prošao tako brzo pa sam se uveče istuširala i otišla u sobu da legnem. Ali naravno da nije sve bilo normalno... Moglo se za očekivati ovako nešto.
