Ona je izgledala predivno, izgledala je tako nežno.
Polako smo joj prilazile, a ja sam kao i obično, zgazila na granu, te prekinula tišinu.
Devojka se okrenula i momentalno doletela do nas. Imala je veliki osmeh na licu.
Sletela je tik uz obalu jezera na kom je malopre bila.
"Zovem se Nadja" - veselo je progovorila.
Olivera nas je ponovo predstavila kao i do sada, samo je ovog puta delovala vedrije. To je sigurno zbog Nadje, baš zrači pozitivom.
Olivera je opet nešto pričala sa njom nasamo. Ona je samo odjednom odletela.
Mene je jako zanimala sva ta nestvarna priroda izbliza. Potrčala sam ka jezeru, i krenula da hodam po vodi do mesta na kom je stajala Nadja.
Toliko sam uživala u trenutku da se to rečima ne može opisati. Ovde je sve tako predivno. Mislim da nikada ne želim da odem odavde.
Nisam ni primetila kada su Eli i Olivera krenule iz bašte, jer sam otvorila oči kada ih više nije bilo. Ali nema veze, Olivera je ostavila svetleće tragove da mogu da ih pronađem.
Kada sam ih našla njih dve su se već približavale vratima koja su vodila nazad u stvarni svet. Raspoloženje mi se momentalno raspalo.
Prva je Eli prošla kroz vrata, a Olivera mi je rukom pokazala da sam ja sledeća. Nisam bila srećna, niti mi je bilo pravo, mada nisam ništa rekla...
Za mnom se pojavila i Olivera pa su se vrata zatvorila.
Kao i uvek, otišle smo do jezera da se preobrazimo.
Na svu sreću, stigla sam kući samo par minuta pre nego što su se vratili mama i tata.
Nasmejano sam ih pozdravila i u trenutku izmislila šta sam radila ceo dan.
Oni su bili jako umorni, pa su odmah nakon zajedničke večere otišli na spavanje.
Ja sam se spremila za spavanje i do jako kasno razmišljala o onome što je pisalo unonoj vdlikoj knjizi. Ne znam zašto, jednostavno mi je to ostalo urezano u sećanju.
Sutradan me probudila mama i rekla mi da danas zaboravim na sve planove jer idmeo na porodični piknik u šumu. Koliko god ja pokušavala da ih odgovorim od toga, zbog moguće opasnosti od Gordane i njenih vukova, nisu slušali. Mama je već bila spremila svu hranu za piknik, a ja sam se polako oblačila za tu priliku.
Obukla sam jednu jako slatku belu haljinicu, stavila sam malo rumenila i sjaja za usne, radi reda. Očešljala sam se i bila spremna za polazak.
ESTÁS LEYENDO
Devojka od zvuka šume
FantasíaZAVRŠENA PRIČA!!! Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka. Da li je sv...