Imala sam i šta da vidim. Širom otvoren prozor, sova mi leti po sobi i sve je razbacano. U svom tom haosu nisam primetila jedan vrlo bitan detalj.
Sova je imala nešto oko noge, nešto zavezano ili zakačeno. Kada bi samo prišla bliže!?
Koliko god je ja dozivam ona me toliko ignoriše. Što i nije toliko čudno jer životinja verovatno oseća da sam iznutra besna a od spolja glumim neku umilnu facu...
"Samo se smiri Leno, udahni duboko i sve će biti u redu, ne smeš da besniš i praviš nagle pokrete jer ti samo još fali da ti tvoji roditelji ulete u sobu i onda objasni ti sve bez da im išta kažeš!" - ponavljala sam u sebi ali i dalje nisam bila mirna.
Okej mislim da sada to mogu, prosto ću zatvoriti oči, lepo i polako udahnuti pa izdahnuti, smiriti se, a onda će sova da počne da me primećuje i prići će mi bliže.
Tako sam i uradila, doduše ne iz prvog puta, ali zapravo jesam.
To je to! Uspeh! Sova me pogledala!
Skakala bih od sreće ali to će samo oterati sovu...
Kezim se dok se sova sve više i više približava meni. Ubrzo je toliko blizu da mi sleće na rame.
Stresla sam se od iznenađenja a sova se nije ni pomaknula. Bila je potpuno bez reakcije na moje ježenje.
Sad me podseća na Oliveru u šumi kada je sova sletela na nju a ona se ponašala kao da se ništa nije desilo, bukvalno kao da ne postoji razlika izmedju trenutka kada je sova letela iznad nas i trenutka kada je sletela na nju.
Logično je to sve. Zato što je ovo Olverina sova. Ista ona od ranije.
Opa!
Zamalo da padnem, ali sova, jok, bez reakcije idalje.
Podigla je jednu nogu, onu na kojoj je bilo nešto.
O da, sad vidim, jasno mi je. Oko njene noge je bilo obmotano jedno malo papirče.
Nežno sam prstima skinula papirić sa sovine noge. Nakon toga je ta životinja samo odletela i izgubila se u daljini kao i uvek. Trebalo bi da prestanem da se čudim na ovako nešto...
Papirić sam i dalje čvrsto držala u ruci, ali sam prvo otišla da zatvorim prozor.
Zatim sam ga odmotala i tek tad postala zbunjena.
Zaboga koji je ovo jezik i šta piše ovde?
Ostavila sam papir u džep i pokupila razbacane stvari u sobi. Odjednom mi je sinulo!
Ovo je sigurno neka čarolija, treba da se skoncentrišem i izgovorim reči. To je sve i onda će se nešto desiti i videću šta je u stvari u pitanju.
Neko je pokucao na vrata a ja sam momentalno papirić vratila u džep.
To je bila mama, a za njom je ušao i tata.
Rekli su mi da im je jako drago što sam se uklopila ovde i što sam se tako lepo združila sa Eli. Zagrlili su me poljubili u obraz i poželeli laku noć. Sve sam ja to isto ponovila njima, a nakon toga su otišli iz sobe. Toplo mi je oko srca i drago u ovakvim porodičnim trenucima. Nije mi milo što ih lažem, ali samo još malo obećavam...Možda bi bilo bolje da prespavam pa da tad saznam šta znači ovaj papirić. Ko zna, možda je nešto bučno pa ih probudim sad. Po onome što sam pročitala, ne bih znala koja je to čarolija u pitanju.
Sutra ujutru sam odmah nakon doručka otišla u šumu, sama, da bih konačno saznala poentu Oliverine poruke od juče.
Stala sam mirno, pročitala reči sa papira, zapamtila ih i ponavljala u sebi koncentrišući se. Neko svetlo se pojavilo ispred mene. Drago mi je da je uspelo!
U vidu nekog kao holograma se pojavio Oliverin lik koji je počeo da priča - "Ima nas još Leno, nisam znala ko je to ali sada znam! I ranije sam osećala energiju još jedne osobe blizu nas ali sam mislila da nas to zla devojka šume vreba. Sada sam shvatila! Nije tako, to nije tačno, to je neko nama mnogo bliži, neko koga znamo obe! Dodji sutra kod mene, čekaću te, ova informacija je za uživo veruj mi!"
Onda je sve isparilo.
"Šta? To je sve? O čemu priča, želim odmah da znam, ne mogu da čekam sutra!" - zbunjeno sam gledala u jednu tačku.
"Ali čekaj, ako mi je ovo poslala juče, a trebalo je tada to i da otvorim, znači kad kaže sutra misli na... Danas!" - nasmejala sam se.
"Znači sada hitno moram kod Olivere! Odmah sad! Iz ovih stopa, ja ne znam zašto gubim vreme!" - okrenula sam se i pošla ka izlazu iz šume.
VOUS LISEZ
Devojka od zvuka šume
FantasyZAVRŠENA PRIČA!!! Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka. Da li je sv...