Devojka od zvuka šume

33 deo

Sve se završilo jedim grupnim zagrljajem...

Ovo leto zapravo uopšte nije bilo upropašteno kakvo sam očekivala da će biti.

Zapravo je ovo najbolje leto ikada u mom životu. Ne samo leto, ovo su bili najbolji meseci u mom životu. Oslobodila sam se lažnih prijatelja i toksičnih odnosa koje sam imala u gradu... A bilo ih je mnogo. Proredili su se i ljudi sa kojima sam ostala u kontaktu nakon preseljenja...

Drago mi je što se sve ovako desilo, ali čak i kada bih birala šta će se desiti izabrala bih da sve bude isto ovako kako već i jeste.

Samo me nešto idalje kopka...

Šta je ono bilo prvi put kada sam se koncentrisala. Kao da sam čula šumu? Da li je to moguće? Ne znam, ne umem da opišem. Bilo je tako lepo, a trajalo je tako kratko. I kada sam pokušala to ponovo nisam uspela. Moram nekad da se setim da pitam Oliveru zna li nešto o tome...

Sve u svemu, sada je novi dan i mama i tata su danas u firmi u gradu. Što znači da je okupljanje danas kod mene kući. Kad kažem okupljanje, mislim na sastanak izmedju Olivere, Eli i mene.

Došle su oko podneva, tako da sam taman imala vremena da se snadjem za neko posluženje.

Pričale smo neko vreme o jučerašnjim osećajima, pa sam setila da pitam Oliveru za ono što mi se desilo.

-"Kako to misliš zvukovi šume? Jesi li sigurna? To je jako čudno. Ne mogu ništa sa sigurnošću da ti kažem, ali ako je to tačno, onda to menja stvari." - rekla je Olivera ispijajući čaj.

-"Molim!? Na šta mislite Olivera? Plašite me." - rekla sam.

-"Nemoj se plašiti,nema razloga a i ne znam ništa sigurno. Zapravo mislim da sam nešto o tome davno čitala u nekoj magičnoj knjizi. Ali ta knjiga nije kod mene." - Olivera je pričala.

-"Pa gde je ta knjiga? Sigurno nije izgubljena, mora da je tu negde. Samo je sakrivena ili tako nešto." - Eli je dodala.

-"Tačno znam gde se ta knjiga nalazi." - Olivera je izustila.

-"Pa to je odlično. Idemo odmah po nju" - rekla sam sa smeškom na licu.

-"Ne možemo devojke. Iako znam gde je, nemam joj pristup. Ni jedna od nas ga nema. Ne možemo joj prići. Čak ni dotaknuti kako treba a da nas ne odbaci daleko od sebe." - Olivera je pričala.

-"Ko da nas odbaci?" - pitala je Eli.

-"Knjiga."- Olivera joj je odgovorila.

-"Čekajte. Kako to mislite da nas knjiga odbacuje daleko od sebe?" - Eli je idalje bila zbunjena.

-"Isto kao mene ona knjiga u centru iz biblioteke gde smo sreli Davida." - ja sam dodala.

-"Leno to jeste ta knjiga" - prozborila je Olivera.

Ja i Eli smo napravile čudne face od šoka.

-"Ali ako ste čitali tu knjigu ranije, to znači da ste nekada imali pristup toj knjizi. Kako to da sada ne možete?" - pitala sam.

-"Promenio se čuvar biblioteke. Zapravo sam čak i mislila da je cela ta biblioteka zapečaćena davno. Nisam imala nikakve nade da tamo još nečeg ili nekog ima dok nismo otišle na to mesto." - Olivera je rekla.

-"Čuvar biblioteke je David?" - pitala me Eli.

-"Pretpostavljam." - dodala je Olivera.

-"Pa razgovarali ste sa Davidom tada. Sigurno je dobra osoba. Razumeće razlog i daće nam da pročitamo šta nam treba." - uveravala sam ih.

-"Ne znam. Sve je ovo komplikovano. Baš me iznedalilo tvoje pitanje Leno. Razmisliću kod kuće i potražiti po knjigama koje imam. Sada bih krenula. Izvinite me devojke. - rekla je Olivera i zatim otišla.

Ja i Eli smo ostale jer je trebalo da probamo same da uklonilo čini koje je Olivera bila bacila na naše kuće. One zaštitničke protiv Gordaninih vukova. Da bi sove mogle slobodno da nam dolaze a ne da im Olivera otvara rupe u kupoli. A nas dve smo već dovoljno stasale da se možemo izboriti toliko da bar zaštitimo sopstvene domove.

Počele smo od moje kuće. Trebalo nam je malo više vremena. Ali kada smo se ispraksale kod mene. Skidanje čini sa Eline kuće je bilo mnogo brže i lakše. Olivera se za svoju kuću sama pobrinula.

Nas dve smo se nakon toga rastale, a uveče su stigli mama i tata. Izgledali su previše srećno i zadovoljno za nekoga ko je ceo dan proveo u firmi i kolima.

Dok su ulazili u kuću držali su se za ruke i gledali se sve vreme. Nisam mogla da provalim o čemu se radi.

Samo su mi prošli dali neke papire da pogledam.

OMG!!!

Vilica mi je upravo pala do poda.