ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Jelena mi je gurnula nešto u ruku i rekla da sada mora da se vrati u zamak i ostavila me tu. Ja sam prišla do Eli, ne gledajući šta mi je u ruci -"Poceti me kasnije da ti ispričan nešto."
-"Opet se nešto desilo? Jeli ova Jelena uradila nešto loše?" - pitala me je.
-"Ne, ništa takvo. Samo ne mogu sad o tome. Ali prva stvar koju ću uraditi kad završimo s ovim ovde, jeste da ću ti ispričati šta se desilo. Možda već večeras, spavaš kod mene jel' da?" - rekla sam.
-"Mhm" - potvrdila mi je. Nakon toga.
Zatim je Eli nastavila da lista tu knjigu koju je i malopre listala, a ja sam krenula ka Oliveri i Davidu.
Dok sam im prilazila pogledala sam šta mi je u ruci. Bila je to ogrlica. Čučnula sam i spustila ogrlicu malo prema podu. Da je bolje pogledam.
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
Bila je lepa, stvarno mi se svidjalo kako je izgledala. Imala je motive šume. Sve je to zajedno izgledalo jako lepo. Kao priča o šumi i ovom mestu, sklopljena u jednu malu ogrlicu. Ogrlicu koja je data meni. Samo ne znam još uvek zašto...
Ustala sam, i kada sam prišla do Olivere i Davida, koji su maltene stojalinu centru biblioteke, ogrlica je počela da svetli.
Oboje su to primetili. David je samo izustio - "Leno, pridji do knjige molimte."
-"Ali odbacila me prošli put." - rekla sam.
-"Samo me poslušaj." - rekao je.
A ja sam krenula ka knjizi koja me je prošli put odgurnula od sebe čim sam je dotakla...
Kada sam prišla. Knjiga je počela da se pomera sama od sebe. Listovi su se sami okretali, čas u jednom čas u drugom pravcu. Slova su počela da svetle. Istim onim svetlom kojim je svetlela ogrlica iz moje ruke.
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
Listovi su se okretali sve brže i brže. Svetlost je postajala jača, prelazeći sve granice vidljivosti. Toliko je uradalo u oči da se skoro ništa nije videlo.
A onda, odjednom. Svetlost je prestala, knjiga je prestala sa pomeranjem, i ogrlica u mojoj ruci je ponovo izgledala kao i pre. A kada sam dotakla knjigu, nije me odbacila.
Sve je ovo bilo jako čudno. Ništa mi nije bilo jasno.
-"Konačno! Proročanstvo će biti ispunjeno!" - rekao je David sa smeškom na licu.
-"Ne mogu da verujem. Stvarno ćemo pobediti Gordanu. Ovo je prosto neverovatno." - rekla je Olivera.
-"Šta se dešava?" - pitala je Eli.
-"I mene zanima." - rekla sam.
-"Vredelo je čekati godinama. Konačno ćemo je se rešiti. Ovo je skoro pa nemoguće. Vratila si nam nadu!" - rekao je David.
-"Šta sam tačno uradila? Stvarno mi nije jasno o čemu pričate." - rekla sam im.
