Devojka od zvuka šume

50 deo

-"Nećemo ti je dati! Gaduro jedna! Ne možeš je imati!" -  Olivera je vikala iz sveg glasa.

-"Zašto? Ko će mi je uzeti? Ko će mi zabraniti da je uzmem pod svoje? Da nećeš možda ti!? Ti si stara i ne moćna protiv mene! Nisi uspela da spasiš svoju dragu drugaricu Dušicu, zašto bi sada uspela, kada si još više ostarela i zarđala? Čak te i tvoja verna Lena ostavila? Gde je? Jel' ovde da ti pomogne i da te spasi? Ja je nešto ne vidim?" - govorila je podmuklim tonom.

Sigurna sam da je to ona. To je bez sumnje bila Gordana. Ovde je. Ona lično.

Dobro je što ona ne zna da sam ovde, i da mogu da napadem kada god želim, ali nešto drugo mi se nimalo ne svidja.

Eli je pored nje, ne pomera se, nema nikakav izraz na licu. Da li je moguće?

Ne! Nema šanse! Ili ima...

Da li postoji šansa da je Gordana shvatila ko je Eli i da može da koristi magiju? Nije valjda shvatila sve?

Jeste, sigurno. Ova situacija i Gordanine reči opravdavaju moje sumnje. Došla je po Eli, da je uzme pod svoje.

Ne znam tačno kako, ali moram nešto da preduzmem. Strah me ne sme savladati.

"Razbistri glavu i razmišljaj! Usavršila si praktično skoro sve što se moglo usavršiti! Ti ovo možeš! Uradi nešto!" - pokušavam da tešim sebe i da se nateram da se pokrenem.

One su dole, Gordana ih je uhvatila na prepad, sigurna sam. Ko zna šta im sve može uraditi. Ja moram nešto da preduzmem!

"Eli bi to uradila za tebe! Olivera bi to uradila za tebe! Eli bi to uradila za tebe! Olivera bi to uradila za tebe!" - ponavljala sam ove reči u sebi dok se konačno nisam sabrala.

Idalje sam letela, krila sam se iza drveta. Hvala Bogu pa sam se povezala sa sovom. Dovoljno je bilo da je pogledam i pomislim na to što treba da radi i to bi se desilo.

Bacila sam čini zaštite na sovu kako joj se ništa ne bi desilo. Ona je prvo odletela do drugog drveta, da bi ja idalje ostala skrivena. Zatim sam videla jaku svetlost koja dopire sa mesta na koje je moja sova čuvarka odletela. U sledećem trenutku da svetlost je letela prema njima. Sve dok ta ogromna lopta nije dotakla zemlju nisam shvatala šta sova pokušava. Čim je dotakla travu, svetlost se raspršila na sve strane a sova je odmah promenila mesto na kojem je bila. To je bila i više nego dobra diverzija za mene. Ja sam požurila ka dole da pronadjem Eli. Sada mi je bio prioritet da je odvojim od Gordane.

U svoj toj svetlećih magli jedva sam videla gde se krećem. Hvala nebesima pa je prva osoba na koju sam naletela bila Eli. Uhvatila sam je za ruku i brzo pomerila u stranu. Činilo mi se da se iz nekog razloga opirala pa sam je povukla malo jače da je ne ispustim. U sledećem trenutku smo izašle van iz te svetlosti gde sam je zagrlila jako. Zatim sam osetila ruke koje me snažno guraju.

Podigla sam glavu i videla Eli koja me jako grubo gura od sebe. Pala sam na pod i pitala ne -"Šta ti to radiš? Ja sam! Lena!"

-"Znam ja ko si ti! Skloni se od mene ili ću te ja silom skloniti!" - rekla je Eli.

Nisam mogla da verujem šta čujem. U sledećem trenutku sam dobila udarac od nje i to mi je bio šamar realnosti.

Možda je ispred mene stajala Eli fizički, ali psihički to nije bila ona. Ova Gadura joj je već ubacila nešto u glavu.

-"Eli poslušaj me! To nisi ti! Gordana priča iz tebe! Znam da to nisi ti! Slušaj me! Ne želim da se borim protiv tebe!" - govorila sam glasno.

-"Šta lupetaš ti? Ko si ti da mi govoriš takve stvari?" - rekla je a zatim bacila veliku vatrenu loptu prema meni.

Izbegla sam i opet počela da govorim -"Ja sam ti prijatelj. Tvoja najbolja drugarica. Lena. Sećaš se?" - kada sam rekla sećaš se, na trenutak je zastala i gledala u jednu tačku. To sam videla kao priliku da probudim pravu Eli.

Pritrčala sam do nje -"Eli, znam da me čuješ! Probudi se molimte i daj da pomognemo Oliveri. To sam ja, Lena, tvoja Lena. Znaš onako kad mi ti kažeš "ludice", jer ti se ne javljam pa si brinula. A ja ti kažem da si "kraljica" jer jesi. Ti sa najbolja osoba na planeti. Neću dozvoliti Gordani da mi te oduzme."

Na pomen Gordaninog imena njeno lice je opet zadobilo prazan izraz -"Kome ti šta ima da oduzimaš ili ne! Gordana je moja gospodarica! Ne upravljaš ti samnom, valjda sama znam šta radim!"

-"Eli to ne govoriš ti! Znam to! Ti nisi ovakva, Gordana pokušava da te preuzme! Veruj mi! Znam to! Znam i da si ti fina i dobra i mila, i da si divna osoba i da smo uvek jedna uz drugu! Eli sećaš se naših rođendana? Na tvoj smo išle u grad, bilo nam je prelepo. A na moj rodjendan ste mi pripremili divno iznenadjenje. I seti se koliko puta smo spavale jedna kod druge!" - pričala sam sada već sa suzama u očima - "Eli molimte poslušaj me!"

Njene oči su polako gubile onu jaku crvenu boju i to mi je bio znak da se ona moja prava Eli vraća.

Od olakšanja sam pala na kolena ne gledajući šta se iza mene dešava.

Osetila sam da je neko bacio neku čarojiju ka meni, a kada sam okrenula glavu iza mene je, glavom i bradom stajala Gordana. A ja nisam mogla da pomeram ni ruke ni noge. Ona mi me to uradila kada me je malopre pogodila činima!

Svoj pogled sam zatim premestila na Eli, ali nije bilo dobro. Gordana je već stajala pored nje i šaputala joj nešto. Eline oči su počele da vraćaju onu crvenu boju od malopre.