ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sve je izgledalo tako nestvarno, ne znam, ne umem da objasnim. Jednostavno ovo mesto odiše neko jakom pozitivnom energijom, i iz nekog razloga, bez obzira na to što sam prvi put tu, osećam kao da ovde pripadam.
Šetale smo dalje i dalje, Olivera nije progovorila ni reč, a ja Eli smo konstantno gledale oko sebe hvatajući svaki detalj ovog mesta.
Kada smo izašle na čistinu, još jednom nisam mogla da verujem gde se nalazim.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ovo mesto je bilo toliko savršeno da ja ne mogu to opisati. Jeste malo izraslo biljkama tu i tamo, ali to je verovatno od starosti ili nema ko da održava ovo veličanstvo.
Kao da sam na trenutak videla da se nešto ili neko pomera među stubovima zamka.
"Olivera, da li ovde ima nekoga?" - pitala sam radoznalo.
"Ne bih znala dušo, ali po informacijama koje ja imam ovde ne bi trebalo da bude nikoga već neko vreme..." - odgovorila mi je idalje šetajući.
"A zašto nema nikoga, mislim ovde je prelepo stvarno?" - Eli je upitala.
"Pa vidiš dušo, ovde je bilo jako puno nas koji koristimo magiju, jako puno čarobnih životinja... Ali sve se to promenilo kada je vila izdajica uvela Gordanu ovde. Od svih ljudi na svetu koji mogu da koriste čarobne moći, Gordana je jedina osoba kojoj je ulaz ovde zabranjen već vekovima. I ona nije imala pristup koliko god pokušavala da uđe, a jedini je način da je neko od osoba koje žive ovde, dobrovoljno uvede." - Olivera je uzdahnula.
"Ali gde su sada svi ti ljudi i životinje?" - idalje sam bila radoznala.
"Ne znam, nisam našla nikakvu informaciju o tome" - Zastala je - "Ne mrdajte, osećam još nečije prisustvo"
Stale smo istog trena, a ja sam idalje gledala na mesto na kojem se malopre nešto pomerilo.
Pošto duže vreme nije bilo nikoga i ništa se nije desilo, nastavile smo, a Oliver anamnje rekla da idemo do najveće prostorije u zamku, dvorane.
Kada smo ušle, shvatila sam da sam bila u pravu i da ovde stvarno ima nekog kada se ispred nas pojavila jedna jako lepa ženska prilika.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Imala sam osećaj da gleda samo i pravo u mene. Ne znam zašto. A onda je Olivera progovorila - "Dolazimo u miru, nismo tu ih loših namera"
"U redu je, osećam pozitivnu energiju s vaše strane" - ta žena je progovorila.
"Ja sam Olivera, njihova učiteljica, a ovo su Eli i Lena. Dve divne devojke koje su željne da uče magiju." - Oliver ajde nasmejano pričala.
"Zanimljivo, dugo nisam videla mlade da uče magiju, mislila sam da je era čarolije prošla, ali sada mi je jako drago. Ja sam Jelena." - završila je.
Poznato mi je to ime od negde samo ne mogu da se setim.
Olivera joj je prišla, zatim su nešto kratko razgovarale, nisam čula šta.
Zatim je ona žena krenula negde, a mi smo ostale da stojimo tu.
