Devojka od zvuka šume

13 Deo

Kako smo šetale ulicom razmišljala sam malo - "Eli ne zna da je sada lažem, mislim to je za njeno dobro, naravno da sve ovo što se dešava nije ni bezazleno, ni bezveze, a ni neka nebitna stvar... Itekako je sve bitno i nije lepo što je lažem jer mi ona sve vreme govori istinu o bilo čemu i mnogo mi je pomogla... Čak me ona i upoznala sa Oliverom, bez Eli ne bi znala da sam vilenjakinja, kako bi i znala... Moram joj nekad ispričati sve, baš sve, ali".

"Leno, šta misliš, prvo u kafić ili da šetamo zološkim vrtom?" - pitala je me je Eli veselo, a ja sam prestala da mislim u sebi.

"Pa kako bi ti volela meni je skroz u redu, mogle bi prvo u kafić, usput nam je, a onda možemo metroom do zološkog vrta" - odgovorila sam zagledajući se u nebo.

"Može, pametnije je tako i logičnije, možemo li kasnije do bioskopa molimte i jako mi se ide u zabavni park?" - Eli je pričala bez prestanka.

"Naravno, želiš li još negde da ideš? Pitam da bi napravila plan, da bi nam sve bilo usput i blizu, kao sada što prvo idemo u kafić, da se ne bi vraćale kasnije. Do večeras ćemo biti ovde, tako da bi trebalo da štedimo vreme što je više moguće, ako ne na nešto drugo, onda bar da ne protraćimo vreme u putu od mesta do mesta" - objašnjavala sam.

"Dobro razmišljaš, pa osim toga što sam navela mogle bi da odemo u tržni centar, ne bih ništa kupovala, samo želim da osetim to kako je ići od prodavnice do prodavnice. Ili to ili u neki muzej, ti odluči, ili biblioteka. Neodlučna sam." - dodala je Eli otvarajući vrata kafića.

"Mislim da ćemo sve uklopiti, ali ćemo zabavni park i bioskop ostaviti za kraj, najdalje su. U kafiću nećemo potrošiti puno vremena, onda ću pozvati taksi da ne bi čekale na stanici. Idemo da podsetimo prvo muzej i biblioteku, to je u istoj zgradi i nije daleko. Zatim ćemo da obiđemo zološki vrt, pa da prošetamo tržnim centrom. Onda idemo u zabavni park, pa na neki kraći film. Mislim da nisam ništa zaboravila." - pričala sam ispijajući limunadu.

"Sviđa mi se taj plan, na sve si mislila, koliko mi je drago što sam sada ovde s tobom, ti si divna osoba Leno" - pričala je Eli.

"Hvala ti puno! Meni je podjednako drago što si pristala da te ja provedem kroz grad na tvoj rođendan, zadovoljstvo mi je" - toplo sam odgovorila smešeći se.

"Ti si sjajna drugarica, svako ko te ima u životu bi trebao biti srećan. Od malena mi je bila jako velika želja da posetim grad i da obiđem sva zanimljiva mesta. Ali nikada nismo imali para za vodiča, jer niko od mojih nije poznavao grad. Moja porodica odavno živi u selu" - pričala je završavajući sa jedenjem svog kolača.

"Bože Eli, trebala si mi ranije reći da si htela da posetiš grad, pa do sada bi ga posetile bar tri puta" - rekla sam malo iznenađeno.

"Izvini, bilo mi je glupo da tražim nešto takvo od tebe... Ja sada sve ovo dobijam besplatno, stvarno mislim da tvoj otac nije trebao da odbije novac koji su mu moji dali za prevoz i sve... Moj je rođendan, ja bih tebe trebala da častim, a ne da bude obrnuto, sramota me je." - Eli je pričala sporo.

"Eli sada si tako nešto izgovorila i pomislila i nikada više, molim te. Nema zašto da ti bude glupo i da te je sramota, a moj otac je odbio novac jer sam ja tako htela. Ovo je poklon od mene, a pokloni se ne plaćaju, njih ti neko pokloni, od srca, bez da od tebe traži novčanu ili bilo kakvu nadoknadu ne očekujući da mu vratiš isto. Ne razmišljaj više o tome tako molimte i opusti se malo, rođendan ti je" - pričala sam plaćajući račun.

"U redu Leno, izvini, samo, nisam do sada upoznala nekog ko je toliko ljubazan i velikodušan kao ti. Ja stvarno ne znam šta bih bez tebe. Hvala je najmanje što ti mogu reći" - rekla mi je prilazeći mi da me zagrli.

Ustala sam sa stolice i zagrlile smo se. Eli je prva počela da plače, a ja sam pustila koju suzu za njom. Ponele su me emocije.

"Pa ne plače se na rođendan, kako bi to bilo da plačeš na 17 rođendan. Hajde da zaboravimo da smo plakale malo. Vreme je da se družimo sa životinjama" - izgovarala sam jako je grleći.

"U pravu si, devojka od sad već 17 godina da plače na svoj rođendan, pa meni se to ne bi svidelo" - rekla je smešeći se.

Odvojile smo se i krenule da se smejemo.

Pozvala sam taksi i brzo smo stigle do zološkog vrta. Tamo nam je bilo jako zanimljivo. Ceo dan mi je proleteo pored nje. U međuvremenu se desila promena plana pa smo prvo išle u zološki, pa onda u biblioteku i muzej. Eli je bila oduševljena veličinom biblioteke. Posetile smo muzej umetnosti. Bilo je par slika koje su ostavljale bez daha. Tu smo obe bile oduševljene. Zatim smo prošetale tržnim centrom pa se uputile u zabavni park. Tamo je bilo baš nezaboravno. Išle smo na razne vožnje zajedno i to iskustvo sigurno neću zaboraviti. Na kraju dana smo otišle u bioskop i odgledale neku kratku komediju. Nije bila loša bilo je dosta scena gde se celom salom čuo gromoglasan smeh.

Tata nas je uveče vrati u selo, a usput smo se dogovorile da prespavam kod nje.