ZAVRŠENA PRIČA!!!
Nakon smrti tvoje bake i tvog deke, tvoji roditelji ti saopštavaju da će te se preseliti. Iz velikog, modernog grada, prećićeš u malo simpatično mesto, okruženo šumom. Živećete na mestu gde su živeli tvoji baka i deka.
Da li je sv...
Kako sam otvorila oči tako su glasno povikali oboje - "SREĆAN ROĐENDAN DUŠOOO!!!"
Prvo sam se zbunila, jer sam po prvi put i zaboravila na svoj rodjendan. Što je logično zbog cele situacije. Mada ništa drugo u tom trenutku nije bilo bitno, meni je rodjendan!
Razvukla sam let od uva do uva i ustala iz kreveta prilazeći roditeljima da ih zagrlim.
Dok sam ih grlila primetila sam da iza njih stoji gomila poklona koje nisam očekivala jer ništa nisam tražila za rodjendan osim sobe po želji koju sam već dobila.
Malo je reći da sam bila srećna, danas je moj dan, jedini dan u godini kada sto posto mogu da zaboravim na sve probleme.
Sišli su dole, a ja sam ostala u sobi da se presvučem, obično sam imala spreman autfit ali jelte, zaboravila sam na svoj ROĐENDAN! Tako da sam se malo više zadržala dok sam i odabrala šta ću obući danas. Haljina mi se nije nosila tako da je odluka pala na presladak ljubičasti kombinezon.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Sišla sam dole sva srećna. Ostala sam u šoku istog trenutka kada sam kročila u dnevnu sobu. O moj Bože! Ovo je stvarno bilo neočekivano, bilo je torte, velike, puno posluženja i što je još bitnije mnogo ljudi. Osim mojih roditelja u dnevnoj sobi su stajali svi moji prijatelji iz grada, kao i Eli sa svojim roditeljima, a ne mogu da verujem da sam na kauču uočila i Oliveru.
Dok sam se ja oporavljala od šoka oni su svi u glas pevali pesmicu za srećan rodjendan. Došlo mi je da zaplačem, ali nisam! Ne plače se na rodjendan, hahah, to sam isto i Eli rekla, tako da neću pogaziti svoje reči.
Nije postojala radosnija osoba od mene u tom trenutku. Koliko volim sve ove ljude! To se ne može opisati rečima.
Završili su s pesmicom pa je bio red na mene da stanem do torte, osmehnem se u kameru i oduvam svećice. Što sam i uradila.
Kada je svima podeljeno po parče torte i kada smo svi seli i smestili se upitala sam - "Kako? Kada?"
Prvo se kroz prostoriju čuo gronoglasan smeh, a onda je moja mama krenula da objašnjava - "Vidiš dušo, za tebe ovo nije lak period, pun novina i prilagođavanja, pa smo tata i ja eto hteli malo da te iznenadimo. Uspeli smo u tome zahvaljujući svom tvojim prijateljima. I Oliveri, koja je divna žena, uvek nam se nadjem kada treba, pa je tako i sada. Ovu tortu je ona spremila. Kasno smo se setili da naučimo tortu, pa se Olivera ponudila da je napravi i veliko joj hvala na tome."
- "Dobro to, ali kako su svi iz grada došli dovde, mislim, u ovo vreme ne postoje autobusi iz grada ka selu" - pitala sam ponovo.
- "Tvoj tata se setio da organizujemo prevoz za sve njih, tako da se ništa ne brini."
- "Wow, hvala, mislim ne znam šta još da kažem, volim vas, sve, i divni ste" - dodala sam sa blagim osmehom.
Posle svega toga, zajedno sa Eli i mojim prijateljima iz grada sam odlučila da prošetam malo da im pokažem selo i da se ispričamo. Izbegavala sam šumu sve vreme, za svaki slučaj, ali đavo mi neda mira ni na moj rođendan!
Jedna drugarica me je pitala -" Leno zašto sve vreme zaobilazimo šumu, bila ti je najbliža kad smo krenuli u šetnju a nismo joj ni prišli. Celo vreme izbegavao da odemo u šumu, rekla si da izgleda nestvarno i da je priroda kao iz bajke. Ako je tačno da nema divljih životinja, zašto ne odemo tamo?"
Knedla mi je stala u grlu. Ćutala sam smišljajući novi izgovor, ali džaba.
Nakon njenih reči većina se složila sa njom i zahtevali su da odemo u šumu. Eli me je pogledala saosećajno a ja sam morala da ih poslušam ili bi neko nešto posumnjao, to je poslednje što mi treba...
Rukom sam dozvala Eli da priđe pored mene, da ne idem prva sama. Ostali su nas pratili. Uglavnom sam okolišala stazom ne želeći da se uputim ka jezeru.
Ali zašto bi sve išlo po planu i mirno, kad ne mora tako?
Upravo sam spazila crnog vuka u daljini, sreća da sam bila samo ja... Uplašila sam se jer je ovde bilo previše ljudi da bih koristila bilo kakve čini. U osnovi sam smišljala kako da što pre odemo iz šume.
"AAAAAAAAAAAAAA!!! VUUUUUUUUK!" - proderala se ista ona drugarica iz grada koja je prva zapela da idemo u šumu.
U sledećem trenutku su svi već trčali ka mojoj kući a ja sam odahnula. Ali ne zadugo... Kad su svi već bili odmakli okrenula sam se da vidim da li je vuk idalje tu. I jeste bio. Ali ne u daljini već na metar i po od mene. Pošla sam korak u nazad, kada je zarežao i skočio ka meni.
Jedva sam izbegla i u bunilu sam izgovorila prve čini za napad kojih sam se setila. Uspelo mi je iz prve, ali to nije bilo dovoljno da vuk završi sa mnom.
Sabrala sam se i u sledećem napadu sam ga pošteno odgurnula od sebe i oborila na zemlju. Tu sam videla šansu za beg, koju sam i iskoristila.
Trčala sam koliko me noge nose kada sam iznenada čula da me neko doziva. Poznat mi je to glas. Liči mi na...?
Eli!
Naglo sam stala i okretala se oko sebe ugledavši Eli kako kleči pored nekog visokog žbunja. Krenula sam brzo ka njoj ali se još brže i zaustavila kada sam videla da joj se vuk približava s leđa. Nisam mogla da dozvolim da joj se išta desi tako da sam skupila hrabrost i snagu i upotrebila najjače čini za napad koje sam tada znala. Zamalo da ga promašim i pogodim Eli, ali sva sreća pa se to nije dogodilo. Eli me je zaprepašćeno gledala a ja sam samo povikala - "Brzo ustaj, idemo!"
Poslušala me je bez razmišljanja i krenula smo da trčimo ka izlazu iz šume. Videlo se da je u šoku i ko zna šta je pomislila. Sve je videla, znam da jeste.
Bile smo blizu izlaza tako da sam samo dodala - "Molim te ne pitaj me ništa sada, objasniću ti uskoro obećavam, kada uđemo u kuću pravi se da se ništa nije desilo i ne govori nikome ništa o ovome molim te. Ja ću već smisliti nešto za vuka, a ti mi veruj. Možeš li to da mi obećaš?"
Ćutala je par trenutaka zatim je samo klimnula glavom i nastavila da trči.
Kada smo stigle u kuću svi su sedeli za kaučem i čekali nas dve. Ja sam se nasmejala idalje smišljajući kako ću opravdati incident od malopre.
