Vlasnik Mog Srca

Uvod

⚠️Priča sadrži eksplicitan sadržaj⚠️

Oduvek sam bila nasmejana devojka,devojka kojoj nije ništa bilo potrebno u životu osim njene porodice,ali je više nema. Moji roditelji su umrli kada sam imala šesnaest godina a moji brat je tad imao devetnaest. Bili su upucani i nikada se nije otkrilo ko je to čudovište i zašto je to uradio. Filip,moj brat je činio sve što je mogao da otkrije ko je to ali nije mogao pa smo odlučili da samo nastavimo dalje. Filip je počeo da brine o meni i trudio se da ni ne osetim da mame i tate nema ali nikada nije mogao da sakrije tugu u očima koju je uvek imao. Odrasla sam sa njim a sada,sada ni njega više nema,kako ću bez njega?
"Zašto si morao da piješ? Zar si morao da sedneš u ta prokleta kola?"
Klečim na podu i očajavam nad našom uramljenom zajedničkom slikom,na sahranu ne mogu da odem,neću to preživeti. Pakujem poslednju stvar koju imam u kofer i zatvaram gante podižem sa poda.
"Sigurno me razumeš,ne mogu ostati u ovom stanu kada me svaka sitnica podseća na tebe i na to da sam te izgubila. Odlazim."
Brišem suze rukavom svoje bluze kao neko derište i izlazim iz stana,ne znam ni kuda idem ali znam da ovde ne ostajem,niti ću se ikada vratiti...
~Godinu dana kasnije~
"Zakazaću vam sastanak u pet."
Saopštava mi moja sekretarica.
"Dobro,uzmi sebi slobodno ove nedelje."
Osmehne mi se i klimne glavom te izlazi iz kancelarije. Nakon godinu dana od kada sam izgubila brata preselila sam se u New York i osnovala sam svoju firmu,nije se još uvek razvila kako treba ali smo na dobrom putu. Sutra trebam da odem na sastanak u kompaniju "Russo" i ako uspem da sklopim saradnju sa njima to će da uzdigne moju firmu,Filip bi bio ponosan kada bi video šta sam sama ostvarila svojim trudom i radom. Skupljam fascikle sa svog stola i stavljam ih u fioku kad neko pokuca na vrata.
"Napred."
U kancelariju ulazi Tom koji odmah zatvara vrata za sobom.
"Imate li minut šefice?"
Nasmeje se te mi prilazi i poljubi me na kratko.
"Završio si sa poslom?"
"Aham."
Naginje se na sto a ja stavljam poslednju fasciklu u fioku.
"Želiš li da izadjemo na večeru,ako imaš vremena.."
"Rado ali moram da se spremam za sutra,imam taj sastanak za saradnju i želim da sve prodje kako treba. Razumeš me zar ne?"
Klimne glavom i lažno se osmehne.
"Naravno Saro,videćemo se onda."
Kaže tužnim glasom i izlazi iz kancelarije bez pozdrava,ne mogu da uprskam priliku za ovakvu saradnju,kompanija Russo je dosta veća od moje i ovo bi mi veoma značilo tako da ću dati sve od sebe da ovo prodje kako treba. Uzimam svoju tašnu sa radnog stola i izlazim iz kancelarije...

•Hello guys,ovo je uvod moje prve priče na wattpadu. Nadam se da će vam se svideti i da ćete dati šansu priči🥰. Kiss for all❤️