Bežim od života, pratite me

25. I ti me i dalje provociraš?

Ja: Relja? - prošaputala sam, ukočena od straha ili zato što je baš on tu, ne znam.

Relja: Mhm. - promumlao je, grleći me sa leđa.

Ja: Zašto si ovde?

Relja: Jer si ti kod druga.

Ja: Bila sam, malopre sam stigla.

Relja: A zašto to? Zar nisi rekla da ostaješ?

Ja: Jesam. Otišla sam jer je navaljivao....

Relja: Sa čim? - glas mu se promenio.

Ja: "Onim", znaš?

Relja: Tamara, šta je hteo od tebe?

Ja: Povratnu uslugu.

Relja: Gde je on? - pitao je užasno besan.

Ja: Relja, sama ću to da rešim... - prekinuo me je.

Relja: Nećeš! Jebeno nećeš! Gde je on?

Ja: Relja, zaboraviće da postojim za par dana. - u tom trenutnku mi je zavibrirao fon.

Relja: Daj mi telefon. - pružila sam mu ga.

Ja: Od koga je?

Relja: Dobila si dick pic, srećo. - rekao je bacajući telefon o zid.

Ja: Uff, pusti me da ti objasnim.

Relja: Da mi objasniš? Ti si ovo očekivala? - drao se, a njegovo ubrzano disanje stvaralo je tenziju oko naš.

Ja: Smiri se jebeno više, imam nešto da ti kažem. - izdrala sam se glasnije nego on.

Relja: Neću da se smirim, neću. Ne mogu jebeno da verujem!

Ja: Aman, ćuti više! Otišla sam kod druga u blizini kog znam ceo život. On živi u malo zajebanom kraju i dosta ljudi ima oko sebe. Zato sam bila sigurna da me Serpents tamo neće naći. Međutim, on je sebi umislio da bismo mi mogli da budemo ponovo zajedno i da samo treba da se iscima malo da bih mu se vratila. Kad je preterao, pokupila sam se i otišla. Bila sam okružena njegovim ljudima i da bi me pustio morala sam da obećam da ćemo da nadoknadimo to. Koliko god ti mene nazivao kurvom u sebi sad, ja znam da sam odigrala najbolji potez u tom trenutku. I budi ljut na mene i prozivaj me, ali morala sam da igram pametno. Nisam htela da te uvučem u ovo uopšte, zato sam došla ovde. Ne znam šta ću da uradim, niti kako da izbegnem silovanje, ali eto. - urlala sam gubeći glas i puštajući suze.

Relja pov.

Stajala je ispred mene i bespomoćno gubila jebeni glas zbog mene. Moja ludača je opet plakala.

Prišao sam joj i zagrlio je, udisajući njen miris i shvatajući koliko mi je nedostajala. Nije bila pored mene dva dana, jebeno previše.

Želim da ubijem onog imbecila.

Tamara: Nedostajao si mi. Mnogo.

Ja: I ti meni mala.

Tamara: Veruješ li mi?

Ja: Verujem ti.

Tamara: Znam da nešto kriješ, ali nadam se da to nije neko veliko sranje. Tako da ti verujem, za sad.

Ja: Znači nismo više na ledu? - pitao sam sa osmehom u glasu.

Tamara: Nismo. - rekla je smejući se.

Ja: Znači sad smem opet da te ljubim?

Tamara: Nesmeš! - rekla je odlučno.

Ja: A zašto?