Bežim od života, pratite me

20. Uhvatili su ga, moramo da ga oslobodimo brzo.

Za 30min sam bila isped kluba, gde me je Laura već čekala. Mahnula mi je, ne bih li je primetila. Ona je uvila kosu, našminkala se i na sebi imala bebi-roze haljinu. Kako se tako brzo spremila? Videlo se da je bila vrlo uzbuđena i raspoložena, dok sam ja bila nesigurna oko pravljenja haosa Relji.

Laura: Ej gde si?

Ja: Evo me. Jel si me dugo čekala?

Laura: Ne, ne, upravo sam stigla.

Ja: Idemo onda unutra?

Laura: Hajmo!

Ušle smo i odmah se zaputile ka šanku. Naručila nam je neke, meni nepoznate, koktele i ustala da igra.

Au jbt, nisam znala da je ovoliko aktivna. Ovo nije bila dobra ideja. Spazila sam Relju i njegovo društvo u jednom od separea. Odjednom ulazi Anđela, obučena kao kurva, sa svojim "drugaricama" i prilazi im. Sele su pored njih, naručile pića i pričale. Relja me nije pimetio, jer sedim na samom kraju šanka, a i jer je usredsređen na zadatak.

Ili je usredsređen na Anđelu?

Dok sam ispijala svoj, već drugi egzotičan koktel, primetila sam da naša draga Anđela, malo malo pa doda svoju čašu Relji da je dovrši. Šta želi da postigne sa tim? Da ga napije?

Da bre, pa da kasnije završe zajedno u onim sobama gore.

Super, neka ih. Jedino što mi uteruje strah je koliko on alkohola može da podnese, a da ostane pri potpunoj svesti.

Laura se iscrpljena, ali još uvek puna volje, prepustila umoru stropoštavajući se na stolicu pored mene.

Laura: Nešto se desilo?

Ja: Ne, ne zašto? - pitala sam odsutno

Laura: Jako si bleda, a i sediš tu i mrcvariš taj koktel već predugo.

Ja: Ne, ne, dobro sam. Samo nisam baš u mood-u večeras. Nadoknadićemo sledeće nedelje, obećavam!

Laura: Naravno! A šta se desilo? Bila si u "mood-u" kad si me pozvala. Šta ti je pokvarilo raspoloženje?

Ja: Moram da gledam "druga", koji mi mnogo znači i sa kojim ne znam na čemu sam, kako sedi sa drugom devojkom.

Laura: Pa si sad ljubomorna?

Ja: Ne znam, valjda. - rekla sam snuždeno

Laura: Ljubomoru leči samo ljubomora! Ustaj, nađi sebi nekog i budi sa njim tako da vas vidi. Onda samo sačekaj ljubomornu scenu i uživaj.

Ja: A šta ću ako on ne bude ljubomoran i ja se osetim još gore?

Laura: Jel ikad ljubomorisao? - pitala je, a meni je počela da se vraća scena Relje kod zidica dok mi ne odobrava da radim sa Ivanom.

Ja: Ou da! Okej, idem. Poželi mi sreću.- kažem i zaputim se ka plesnom podiumu

Probijajući se kroz masu ljudi, u moj vidokrug su nadmeno i sigurno ušetali Ivan i njegova grupica. To je to! Iskoristiću ga za ljubomorisanje i za zadatak. Pogledi su nam se susreli, no nijedno od nas nije prekinuo kontakt očima. To sam iskoristila da ga "pozovem". Idalje gledajući ga u oči, pošla sam ka jednom od stolova. Kad sam bila predadleko, prekunula sam kontakt i stala pored stola. Nije prošao ni minut, Ivan je bio ispred mene.

Ja: E ćao...Jovane!? - pogledala sam ga nesigurno, praveći se da nisam zapamtila njegovo ime

Ivan: Osećam se uvređeno! - rekao je šaljivo

Ja: Nemoj, nisam te dovoljno upoznala, da bih ti upamtila ime. Znaš, treba mi nešto interesantno o tebi, da to povežem sa imenom.

Ivan: Oh dakle princeza bi da se upozna?