Bežim od života, pratite me

32. Zašto su jebena vrata zatvorena?

Relja pov.

Ušao sam u autobus i otišao do zadnjeg dela autobusa u potrazi za Tamarom. Gde je jebeno? Dole sigurno nije, jer ona je boss jelte. A ovde gore je nema.

Onda su me spazili drugovi i znao sam da ne mogu više da im pobegnem.

Kristijan: E aj kod nas na zadnje.

Miloš: Znaš koje ludilo! Luka je doneo votku, a Damjan rakiju i razredna ih nije uhvatila. - drao se ushićeno.

Urlali su tako da ih je i vozač čuo, a ne direktor ili razredna. Budale!

Kristijan: E evo ti gutalj. - rekao je pripito i prušio mi jedva punu flašu.

Ja: E nemoj brate, tek sam se otreznio, ne znam gde sam.

Luka: Oo gde si se to pilo noćas?

Miloš: I to bez nas?

Ja:  Veruj da nemam pojma.

Luka: I kako si toliko pijan uspeo da ustaneš jutros?

Ja: Imao sam motivaciju. - nisam hteo ništa da im odgonetnem zbog posla, ali morao sam da ispričam nekom o njoj, o nama.

Damjan: Koliko si je platio? Mene je neka pre neko veče debelo odrala bre.

Kristijan: Retardi, zar će mamuran u 7 da ustane zbog kurve? Ima ribu mali, a ne priča. - uputio mi je neki saosećajni pogled.

Ja:  A kako ti znaš na šta je čovek sposoban zbog devojke, ako nisi i sam zaljubljen?- pitao sam zajedljivo.

Luka: Au tebra, polako. Rekao je da imaš ribu, ne da je toliko ozbiljno.

Ja: Ma nemoj. Kad sam svojom devojkom nazvao kurvu iz kataloga.

Damjan: Mm...to je...tačno. On još nikad...nije ozvaničio...vezu. - pametovao je u pauzama zbog flaše, iz koje već predugo otpija "samo jedan gutalj".

Ja: Eto, sad jesam. Ali neću da vam kažem ko je ona. E vidimo se otišao sam kod one Tamare da je pridobijem.

Kristijan: Zašto da je pridobiješ?

Ja: Mala je opasna. Ali znam kako da je smirim.

Sine, slagao si za Oskara. Mada sa obzirom na to da su oni priglupi i skoro pijani, realno nije bilo toliko teško.

Već sam se zabrinuo što si me pohvalio. Morao si i to da uništiš...

Luka: Kako? - šta njega boli k, kako se ona smiruje?

Pa možda on hoće da bude taj koji će da unese mir i ljubav u nju..mislim u njen život. Hahaha.

Ne podbadaj, smrskaću ga.

Ja: Onako kako ti ne bi mogao.

Ja: Nego, jel ste je videli negde?

Miloš: Pa došla je tu i videla Sofi sa Lukom i rešilla je i... -prekinuo sam ga dok su mu oči caklile od uživanja, dok se prisećao Tamare. Razmišljao je o Tamari. Mojoj Tamari!

Pff važi. Tvojoj Tamari.

Ja: Boli me k gde je bila. Gde je sad?

Miloš: Dole, na sedištu 69. - osmehnuo se perverzno i doveo sebe u rizik da slomim svaku kost  u njemu.

Verovatno je to video na meni, jer je odjednom skinuo kez sa lica.

Ja: Ok, aj vidimo se. - uzvratili su "pozdrav", dok sam ja bio na putu ka ludači.

___________________________________

2 sata kasnije

Tamara pov.

Otvaram oči, očigledno naspavana. Osećam se kao da sam spavala dva dana. Podižem glavu iz jako ugodnog položaja i protežem se koliko mi to sedište dozvoljava. Bacila sam pogled pored sebe i videla...

Ja: Relja? - prošaputala sam.

Spavao je, znači ja sam spavala na njegovom ramenu. Opet! Šta ako nas je neko video? Sigurno su nas videli. Uff! I opet smo napravili sranje bez razloga. Od posla nema ništa! Sjebali smo!

Osvrnula sam se i primetila da, osim nas, nikoga nema u autobusu. Ipak, prozor mi je dao pogled na Mcdonald, koji je bio u sklopu benziske pumpe. Pauza?

Pažljivo sam preskočila Relju i sišla do vrata. Zatvorena su! Zatvorena su? Zašto su vrata zatvorena?

Počela sam da paničim. Popela sam se na sprat i tamo videla Sofi opet sa nekim, ovog puta drugim likom.

Ja: Alo zašto je zaključano?

Sofi: Mm pa mogli smo da odlučimo da li ostajemo ovde ili idemo napolje na pauzu. - odgovorila je zbunjeno.

Ja: Ah okej. - sišla sam i vratila se na svoje mesto.

Slušala sam muziku, kad mi je za oko zapala rulja tinejdžera kako jurišaju ka autobusu.

Fuck! Moram da sklonim Relju! Ustvari neću. Ionako su nas već videli. Imam bolju ideju.

Ja: Alo Relja! - prodrmala sam ga, u pokušaju da odbacim činjenicu koliko mi prija kontakt sa njegovom kožom.

Relja: Hm? - otvorio je oči.

Ja: Razgovaraćemo još o ovom ispadu pred svima, ali sad moraš nešto da uradiš jer su oni svi tu i sad će da... - prekinuo me je stavljajući mi ruku na usta.

Kroz mene je prošla struja kakvu do sad nisam osetila. Nešto što je toliko strano, ali nenormalno ugodno.

Relja se bezobrazno nasmejao na moju zaprepašćenu reakciju.

Relja: Razgovaraćemo i o ovome. A što se tiče njih...pa rekao sam da ću da te smirim na svoj način. I pre nego što se naljutiš, smatram da je ovo fer jer svaki put kad ih lažemo ja ispadnem pička tkd...

Polako je sklonio ruku sa mene i čekao moju reakciju.

Ja: Okej.

Relja: Nisi ljuta? Naravno da nisi ljuta. Kako da budeš ljuta na mene? - u istom trenutku su u autobus uleteli učenici.

Ja: Nije da mi se sviđa to, ali istolerisaću ovaj put. - rekla sam sa osmehom.