Relja: Znao sam da si tu, zato se nisam cimnuo. - gledao je ispred sebe.Ja: Ej mali, slušaj... - prekinuo me je.
Relja: E ne, nemoj Tamara. Nema veze. Zarašće ti šljivica za dan-dva i onda nemaš više nikakve veze samnom.
Ja: Tako lako bi odustao od nas? Ne može. Ja ne želim da prekidam veze sa tobom, niti da ovo zaraste. Relja, ono što sam rekla je bila samo ishitrena reakcija. Ne da nemam dobar, nego nemam nikakav odnos sa muškim polom. Nijedno muško u ovih mojih 17 godina nije uradilo ništa dobro za mene. A četvoro ih je bilo. Ali nebitno. Da te ne opterećujem svojim odvratnim porodičnim problemima... Znam da ti smeta moje nepoverenje, ali prvo: ne poznajemo se kako treba. I jesmo se upoznali u svakom drugom smislu, osim u onom najbanalnijem. Ni prezime ti ne znam. Drugo: svim ženama u familiji moje mame su muškarci uništili živote. Očevi, muževi i braća. I zaklela sam se mami da nijedno muško neće povrediti ni jednu ženu iz moje familije. Zaklela sam se. I to je jedini jebeni razlog što svaku tvoju izjavu analiziram osamnaest puta. Kad sam ti rekla da mi nećemo funkcionisati na to sam mislila, iako sam se krila iza posla. Tako da Relja, ako ti smeta idi.
Relja: Ne plašiš se visine?
Ja: Volim adrenalin.
Relja: To znam. - rekao je nasmejano.
Ja: Smeješ se!? Meni se smeješ!? Mojim osećanjima koje sam ti pružila na tacni?
Relja: PMS je čudo, majke mi. - promumlao je više za sebe.
Ja: Rekao si nešto? Hoćeš da se menjamo? Uf ne, ovo je zvučalo... Suština je ista. Šta bih dala da muškarce stavim u PMS samo na dva dana.
Relja: Neka, neka. Verujem ti. - rekao je razigrano.
Ja: Spava mi se.
Relja: Briši onda u krevet.
Ja: To ne želim da ćujem ikada više. To je moj nazovimo otac stalno govorio. Terao nas je što ranije u krevet da bi imao svoju slobodu. Čak je i mamu terao kao kuče u krevet sa nama. Kakav je to brak?
Relja: Dođi. - rekao je i rukom pokazao na svoja krila.
Spustila sam glavu u njegova krila i ispružila se u produžetku.
Pomerio me je nežno više ka kolenu, očigledno zašto.
Ali mene to nervira, to je i Dejan radio. Mislim jedi govna! Ne bi crko ako bih mu (Dejanu kad je bila mala) spustila glavu u krilo. Ako je imao neke nagone, super, ustala bih. Ali da ja razmišljam o tome da li on mora da se kontroliše zbog mene i da li mu je ugodno, nema sile!
I sve me nervira jebeno!Ja: Da ustanem?
Relja: Ne, ne, opušteno.
Ja: Jel si siguran? Udobno ti je? Ne pravim problem? - sramota me je, ali ako ne kapira na šta apelujem onda je glup.
Relja: Napravila si ti problem odavno. - nasmejao se, ali sam mu uputila ozbiljan pogled tako da je odgovorio. - Nisam napet, nema tenzije, sve top. Ne smetaš mi.
Ja: Naravno da ti ne smetam, inače me ne bi jurio.- rekla sam samouvereno.
Relja: Jel tako?
Ja: Zar nije?
Relja: Jeste.
Ja: Uvek me je nerviralo, kad bi Dejan, moj otac, pravio od svega toga čitavu zbrku. Recimo gledamo zajedno televiziju, uglavnom vesti jer mu nije hteo da troši vreme sa dečijim filmovima. I ja hoću da spustim glavu u njegova krila, međutim tu kreće šou. On pauzira televiziju, ustaje, namešta se, seda i na kraju rukama štiti svoj polni organ od svoje šestogodišnje ćerke koja se samo htela da legne. I onda treba da se osećam prijatno? Mislim da je on bio zaljubljen u činjenicu da je muško. Tebra, koja normala osoba radi to? Jel to normalno Relja? Mislim ja sam jelte žensko i nisam imala dečka oficijalno, možda sam glupa ne znam. Ali svakako je to uvek bilo tako...
Relja: Nije normalno. Mislim kao ćerka si mu i još si bila dete. Ne znam, možda je imao neki problem, ali opet...
Ja: Ma ima on duševne probleme. Hteo je da dokaže mami da me nije želeo. Tražio je abortus u 6 mesecu, što je bukvalno nemoguće i... Au tebra udarile tablete o glavu, pričam ti gluposti.
Relja: Nisu gluposti, interesuješ me. Ali zašto mi pričaš te stvari? Znaš da lagano mogu samo da ne radim to što mi sad kažeš, a da zapravo manipulišem tobom i zatvorim te sutra u podrum zajedno sa troje dece i krpom za prozore. Razumeš šta hoću da ti kažem? - spomenuo je decu sa osmehom.
Ja: Razumem. U tome je i fora, idem na rizik. A to je onaj apsolutno zabranjen rizik koji sam spalila sa 12 godina, posle prvog trosatnog ispitivanja na Višem Nemačkom Pokrajnskom sudu. Ali šta da radim jbg. Sad i da se ispostavi da si pedofil, psihopata i slično ne bi imao nijedno muško da te spreči. Ni moj brat, ni moj otac se ne bi odazvali da me spasu.
Mada... zato bi ti i moja baba i mama i kuma i Ksenija i razvedena veterinarka i dve socijalne radnice i čistačica sa kojom sam čistila zgrade za parče hleba, odšrafile glavu u jednom potezu. Ne bi te bilo veruj mi. - rekla sam sa donekle setnim osmehom.Istina je. One bi ga ubile. Toliko toga sam preživela sa njima...
Relja: Shvatiću ovo kao debelu pretnju. - rekao je u šali.
Ja: Naravno.
Vladala je tišina neko vreme. Mazio me je po kosi, dok me je samo jedan pokret delio od smrti.
Relja: Nisi imala dečka?
Ja: Ti si samo to čuo od svega što sam rekla, zar ne!?
Relja: Jaaaa? Neeee! - bili smo opušteni.
Ja: Onda ti sigurno nije promaklo da sam rekla da nikad nisam imala OFICIJALNU vezu.
Relja: Šta to menja?
Ja: Pa znači da sam možda bukvalno imala dečka, a da ga nikad tako nisam zvanično nazvala. Ili da sam imala kombinacije.
Relja: Ma nemoj. I da li bi mi otkrila dokle si stigla u toj nekoj vezici koja se možda desila?
Ja: Zašto je to bitno? - nakostrešila sam se.
Zar je bitno da li sam nevina ili ne? Šta mu to znači? Ne mogu da nađem ni jedan razlog koji ga ne bi napravio previše sebičnim i obsesivnim.
Relja: Nije bitno. Mislio sam da ćeš mi dozvoliti da saznam da li si devica ili ne.
Ja: Znam na šta si aludirao i ne pipaj me više, nerviraš me sad! - prestao je da me češka - Zašto te to zanima? Šta to menja?
Relja: Zato što, tempretamentna devojčice, onda znam kako trebam da se ponašam.
Ja: To "temperamentna devojčice" je bilo grozno. Ali obrazloži to što si rekao.
Relja: Da ne bih otišao predaleko, kapiraš? Da ne ispadne da te moji postupci pritiskaju ako jesi nevina. Mislim, sve u svemu ne igra nevinost toliko veliku ulogu, već tvoj pristup tome. A s obzirom na tvoje reakcije, pretpostavljam da jesi.
Ja: Nisam nevina. - slagala sam.
Relja: Ozbiljno?
Ja: Mhm. I šta sad?
Relja: Sad će biti svašta. - rekao je misteriozno i bezobrazno.
Ja: Molim? - uspaničila sam se, srce mi je umalo eksplodiralo.
VOUS LISEZ
Bežim od života, pratite me
Roman pour AdolescentsTamara, devojka koja se već dosta mlada sprema za kriminal i promatra sve na tenane. Uz to pronalazi sposobnog lika i sa njim deli planove. Njih dvoje se penju zajedno tim stepenicama podzemnog sveta, kao tim ili par saznaćete zavirujući u ove redov...