Bežim od života, pratite me

47. Šta sam to uradila!?

Mislim da samo hoće da stvori tenziju, hoće da me napravi nervoznom. Verovatno mi se sveti za ono malopre.

Posle onog što je rekao, ja budala još sedam pored njega!

I šta ćeš sad?

Prestaću da bežim, uradiću ono što uvek poželim kad mi je ovoliko blizu.

Pogled mu je šarao po mom licu, a ja sam pogled sa očiju spustila na njegove usne.

Relja pov.

Jel realno ovo? Ona hoće jbni poljubac? Tamara?

Pogledom sam proučavao oblik i linije njenih usana i pokušao da sakrijem nesigurnost za koju sam siguran da je izbijala iz mene.

Ma ne, možda me loži. A i možda se posle pokaje. Mislim, šta smo mi? Ništa. Tamara nije devojka koja ne bi htela vezivanje.

Prestani da tražiš izgovore!

Pogledao sam je u oči i bio siguran da se plašila, ali je ona ipak samouvereno podigla pogled ka meni... i samo tako, izbrisala onih par milimetara između nas.
Dok sam je ljubio...

Tamara pov.
...trudila sam se da ga pratim, radim isto što i on. Sram je odavno ispario. Čini mi se da ovo nije dosta, u stomaku mi je jebeni tornado.

Relja pov.

Prišla mi je bliže i stavila svoje prste u moju kosu. Pustio sam je da vodi poljubac i usput se nasmejao. Priznaćete da je čudo doživeti Tamaru u ovakvom izdanju.
Blago me je počupala. Kao reakciju na moj smeh!?
Ugrizao sam je za donju usnu, ali mi nije dozvolila da produbim poljubac.
Odvojila se od mene i istrčala napolje.
Jebote!

Tamara pov.

Šta sam to uradila!? Glupača!

Poljubila si Relju.

Ma ne seri!

Ozbiljno. Mislim i ja se čudim, ali ajde.

Oj podrško moja.

Hahahaha! Još si i pobegla. Hahahaha!

Trčala sam sprat po sprat i završila kod izlaza na krov. Popela sam se i zaglavila vrata. Pošla sam ka ivici krova, kad sam čula jako blize korake. Osetila sam nečiju prisutnost i ukopala se u mestu.

Samo mi još fali da me neko baci odavde!

Osoba je stala tek kad je bila već skoro prilepljena uz moje telo. Onda više nije bilo važno, znala sam ko je.

Relja pov.

Ispustila je uzdah olakšanja i stala nekoliko koraka dalje. Ruke je iznervirano i sporo provlačila kroz kosu hodajući u krug.
Opušteno sam prošao pored nje i seo na ivicu krova. Nije joj trebalo dugo da mi se pridruži. Bila je nenormalno nervozna i ushićena.

Tamara: Ahm...Relj...- prekinuo sam je.

Ja: Ne moramo da pričamo o tome. - hteo sam da je opustim.

Tamara: Mali, pričaću ako mi se priča.

Nisam joj zabranio, samo sam...

Shvatila je, ali kad bi ti to rekla, priznala bi da se uplašila i da ju je to smirilo.

Ja: Okej, pričajmo o tome onda! Šta ti j...? - prekinula me je.