Bežim od života, pratite me

48. SOS

Naišla sam na telefon, ukucala njen datum rođenja, kao šifru, ušla u galeriju i obrisala sliku nas dvoje iz svih foldera.

Gurnula sam telefon nazad ka krevetu i bacila pogled na njih dvoje samo na tren.

Fuj.

Izašla sam i nabasala na razrednu.

Razredna: Tamara? Šta ti radiš ovde?

Ja: Nestalo je svetla, pa nisam htela da budem sama u sobi da dečacima.

Razredna: Razumem te, ali molim te vrati se sad da ne nastane haos i svi se pomešate.

Ja: U redu.

Potrčala sam u "svoju" sobu.

Ivan: Odakle ti sad dolaziš?

Ja: Od razredne.

Miloš: Šteta baš sam hteo da iskoristim ovaj mrak.

Ja: Da iskoristiš da nestaneš? Ne bi bilo šteta, zar ne Ivane? - stala sam pored njega i gledala u Miloša. - Reci mu da me pusti na miru više, molim te. - šapnula sam mu.

Ivan: Miloše, jel ti to pokušavaš da meni skineš ribu? Zaboravljaš ko si ti, a ko sam ja.

Mali je samo izašao iz sobe bez reči.

Ja: Hvala ti mnogo. Mali se ozbiljno loži. Mislim da bi trebalo da mu objasniš sve. I ako...žao mi je, ispada da sam vas posvađala.

Ivan: Nema to veze sa tobom, on se ponaša kao retard.

Ja: Da...čekaj, ti si mene nazvao svojom ribom? - izigravala sam oduševljenje i stidljivost.

Ivan: Jesam, mislim da je red da prihvatiš.

Ko ga je pitao šta on misli?
Ovo je pitanje za vezu?

Ja: Šta (bre) da prihvatim? - jedva sam se suzdržavala, svega mi.

Ivan: Pa da si moja.

Komentara bez.
Hajde da po strani ostavimo činjenicu koliko je ovo odvratan način da pitaš devojku za vezu, ali da li je pametno da zapravo prihvatim vezu sad?
I ako da, da li oficijalno ili ne?

Ma primio se on i više nego dovoljno.

Ja: Ali, zašto ja? Ne mogu da se poredim sa devojkama koje ti inače (iskorišćavaš) dejtuješ. - ne mogu da verujem da se zapravo nalazim u ovako ofucanoj situaciji.

Ivan: O čemu pričaš! Tamara...(dramska pauza)... ti si prelepa.

Ne seri Kolumbo! Kod očnog ne moraš, prošao si test.

Ivan: Ti si devojka za poželeti. Drugi ne primećuju, ali ja sam to prepoznao u tebi.

Au, al' se uživeo...

Ja: Stvarno to misliš?- podigla sam umiljati pogled i fokusirala se na njegove oči.

Ivan: Naravno. - približavao se i gledao u moje usne.

Jel ti frka, hm? Malopre kod Relje ti nije bila.

Pravila sam se da mi je telefon zavibrirao i pogledala u njega.

~ poruka za Relju ~
SOS, moja soba.

Spustila sam telefon na krevet i bila ispraćena nežnim i znatiželjnim Ivanovim pogledom.

Ivan: Sve okej?

Ja: Mhm.

Kataklizmična tišina je zavladala i već sam bila sigurna da ću umreti ovako, ali je odjednom kroz odškrinut prozor uleteo kamen i privukao njegovu pažnju.