Bežim od života, pratite me

49. Nije fer!

Ja: Nisam mogla da zaspim, a i razmišljala sam o onom danas...

Relja: I?

Koliko god da sam htela da mu kažem istinu, ego je prevladao i rekla sam:

Ja: Shvatila sam da svakako nisi mogao da upadneš u sobu sa pištoljem, jer...je pištolj kod mene. - napravila sam se blesava i izvadila njegov pištolj iz pidžame.

Relja: Nisi to upravo rekla.

Ja: Jesam. - nasmejala sam se, ali je on ostao ozbiljan - Priznaj da je smešno... Tražiš previše priznanja od mene, Kriminalčiću.

Okrenuo se na stomak, ruku provukao ispod jastuka i pokušavao da zaspi.
Na tren, zaboravila sam da dišem. Jbno je prelep.

Ja: Dobro, dobro, slušaj me. Zvala sam te da hitno dođeš, jer je Ivan...- prestala sam kad se on cimnuo i pogledao me zainteresovano - ...Ivan je hteo da...- nisam mogla da prevalim tu reč preko usta.

Relja: Tamara. - preteći tiho i iznerviran podsticao me je da nastavim.

Relja pov.

Tamara: On...on je hteo da me poljubi i...- šaputala je kao da odaje državnu tajnu.

Prekinuo ju je moj smeh. Stvarno nisam mogao da izdržim. Ona nije normalna! Poruka je glasila: "SOS" .

Kao da ti nije drago što ga je izbegla.

Tamara: Ne smej se, hteo si da znaš. - usput me je ćušnula - Zar sam trebala da ga ubijem tamo sama i uništim posao?

Ja: Mogla si da ga polju...- prekinula me je mnogo ljuta.

Tamara: Nisi to upravo rekao! - ljutito se cimnula i okrenula da ide.

Uhvatio sam je pre nego što je skočila i povukao nazad. Jedva je ležala na ovom jebeno uskom krevetu, ali sa glavom u mom krilu.

Ja: Ložim te bre, ubio bih vas oboje.

Tamara: Ma nemoj? Oboje? Znači ja mogu s punim pravom da tebe i Anđelu ubijem ovim... - zabrinuto je opipavala jorgan, na koji je malopre spustila pištolj - Gde je?

Ja: Ostavila si mi pištolj na dohvat ruke i zaboravila na njega. - podsmehivao sam se, mašući pištoljem u ruci.

Tamara: Nisam očekivala da ćeš u ovakvom trenutku, da... E odvratan si, majke mi.

Ja: Nemaš pojma koliko. - nasmejao sam se bezobrazno. Hteo sam da se postidi i skrene sa teme.

Tamara: U pravu si, ne znam, moraću da pitam Sofi. - nasmejala se jednako bezobrazno i senzualno mi svoje ruke stavila između vrata i ramena. Približavala mi se polako i pogledom fokusirala moje usne.

Ja: Nema šanse.

Tamara pov.

Nisam se vratila, ostala sam na centimetar udaljena od njegovog lica.

Ja: Molim?

Relja: Ne želiš valjda da ti već drugi poljubac u životu ode na prevaru i pokušaj da ukradeš!? - šapnuo je i ostavio mi mali poljubac na uglu usana, koji sam momentalno zgađeno obrisala.